|
XVIII poglavlje
Mali princ predje pustinju i srete samo jedan cvet. Cvet sa tri listica, ne beznacajni cvetic...
-Dobar dan, rece mali princ.
-Dobar dan, odgovori cvet.
-Gde su ljudi? uctivo zapita mali princ.
Cvet je jednog dana video neki karavan kako prolazi:
-Ljudi? Ima ih, verujem, pet ili sest. Spazio sam ih pre mnogo godina.
Ali nikad se ne zna gde su. Nestalni su kao vetar. Nemaju korena i to im
mnogo smeta.
-Zbogom, rece mali princ.
-Zbogom, rece cvet.
|