|
XXVII poglavlje
I sada, naravno, proslo je sest godina... Jos nikad nisam pricao ovu
pricu. Kad su me drugovi ponovo videli, bili su veoma zadovoljni sto me
vide ziva. Bio sam tuzan ali sam im rekao: "To je od zamora..."
Sad sam se malo utesio. To jest... ne sasvim. Ali znam da se on vratio na
svoju planetu, jer u zoru nisam pronasao njegovo telo. To nije bilo tako
tesko telo... A ja volim nocu da slusam zvezde. Kao pet stotima miliona
zvoncica...
Ali, evo, dogada se nesto neobisno. Na brnjicu, ko ju sam nacrtao za malog
princa zaboravio sam da stavim kozni kajis! Nikada je nese mosi da namesti
svojoj ovci. I ja se pitam: "Sta li se dogodilo na njegovoj planeti? Mozda
je ipak ovca pojela ruzu..."
Ponekad kazem sebi: "Naravno da nije! Mali princ zatvara svake noci svoju
ruzu pod stakleno zvono, dobro pazi na svoju ovcu..." Tada sam srecan. I
sve zvezda se smeju umiljato.
Po nekada opet kazem sebi: "Katkada je covek rasejan i to je dovoljno!
Jedno vece zaboravio je stakleno zvono, ili se mozda jedne noci ovca
iskrala necujno..." Tada se svi zvoncici pretvaraju u suze!...
Velika je to tajna. Za vas koji isto tako volite malog princa, kao i za
mene, nije ni malo sve jedno da li je negde, bogzna gde, jedna ovca koju ne
poznajemo, pojela ili nije, jednu ruzu...
Pogledajte nebo. Zapitajte se: Da li je ovca pojela ruzu ili nije? I
videcete kako se sve menja...
I nijedna odrasla osoba nece nikad razumeti da to ima toliko znacaja!
Ovo je za mene najlepsi i najtuzniji predeo na svetu. To je
isti predeo kao i na predhodnoj strani, ali sam ga ja jos
jednput nacrtao da bih vam ga dobro pokazao. Eto tu se mali
princ pojavio na Zemlji, zatim je iscezao.
Gledajte pazljivo ovaj predeo nebiste li bili sigurni da cete
ga prepoznati, ako jednog dana budete putovali po Africi u pustinji
i, ako vam se desi da prolazite tuda, preklinjem vas ne zurite se,
zastanite malo ispod same zvezde! Ako vam tada pride neki decak,
ako se smeje, ako ima zlatnu kosu, ako ne odgovara kad ga covek pita,
pogodicete odmah ko je. Budite onda dobri! Ne ostavljajte me tako tuznog:
pisite mi brzo da se on vratio...
|