|
VI poglavlje
Ah! mali prince, razumeo sam, najzad tvoj mali zivot pun sete. Uzivanje u
blagim suncevima zalascima bilo je dugo vremena jedina tvoja razonoda.
Ovu novu pojedinost saznao sam cetvrtog dana ujutru, kada si mi rekao:
-Veoma volim zalaske sunca. Hajdemo da gledamo suncev zalazak...
-Ali treba cekati...
-Sta treba cekati?
-Cekati da sunce pocne da zalazi.
Bio si najpre vrlo iznenadjen, a zatim si se nasmejao samom sebi. I
rekao si mi:
-Stalno mislim da sam kod kuce!
Doista. Kad je u Sjedninjenim Americkim Drzavama podne, ceo svet zna da
u Francuskoj sunce zalazi. Bilo bi dovoljno preleti za minut u Francusku
da bi smo prisustvovali suncevom zalasku. Na zalost, Francuska je isuvise
daleko. Ali na tvojoj maloj planeti bilo je dovoljno da svoju stolicu
puvuces nekoliko koraka i da posmatras suton kad god zazelis...
-Jednog dana video sam cetrdeset i tri puta kako sunce zalazi!
A malo posle si dodao:
-Znas... kad je covek tuzan onda voli zalaske sunca...
-Zar si bio toliko tuzan onog dana kad je sunce zalazilo cetrdeset i
tri puta?
Ali mali princ ne odgovori.
|