|
XIV poglavlje
Peta planeta bila je vrlo cudna. Najmanja od svih. Na njoj je bilo
upravo toliko mesta da se smeste jedan fenjer i covek koji ga pali. Mali
princ nije nikako mogao sebi da objasni cemu sluze fenjer i fenjerdzija,
negde na nebu, na nekoj planeti bez kuca i stanovnika. Ali rece on u
sebi:
"Mozda je taj covek zbilja bezuman. Ipak, on je manje bezuman od kralja,
od uobrazenka, od poslovnog coveka i od pijanice. Njegov posao ima bar
nekog smisla. Kad upali svoj fenjer, to je kao da se rodila jedna nova
zvezda ili jedan cvet. Kad ugasi fenjer, on uspavljuje cvet ili zvezdu.
To je vrlo lepo zanimanje. To je zaista korisno jer je lepo."
Kad se iskrca na planetu, on sa postovanjem pozdravi fenjerdziju:
-Dobar dan. Zasto si ugasio svoj fenjer?
-Tako je naredjeno, odgovori covek. Dobar dan.
-Sta je naredjeno?
-Da ugasim svoj fenjer. Dobro vece.
I on ga ponovo zapali.
-Ali zasto si ga ponovo zapalio?
-Tako je naredjeno, odgovori on.
-Ne razumem, rece mali princ.
-Nema sta da se razume, rece fenjerdzija. Naredba je naredba. Dobar dan.
I on ugasi svoj fenjer.
Zatim obrisa celo crvenom kariranom maramicom.
-Strasan je to zanat. Nekada je imao smisla. Ujutru sam gasio a uvece
palio. Ostali deo dana mogao sam da se odmaram, a ostali deo noci da
spavam...
-A, od tog vremena naredba se promenila?
-Naredba se nije promenila, rece covek. U tome i jeste tragedija!
Planeta se iz godine u godinu sve brze i brze okrece, a naredna se ne
menja!
-Pa, rece mali princ.
-Pa sada, kad se okrece jedanput u minuti, nemam vise ni sekunde odmora.
Svakog minuta ga jedanput upalim i jedanput ugasim!
-To je smesno! Dani kod tebe traju jedan minut!
-Nije nimalo smesno, rece fenjerdzija. Prosao je citav mesec kako nas
dvoje razgovaramo.
-Citav mesec?
-Da. Trideset minuta. Trideset dana! Dobro vece.
I on ponovo zapali svoj fenjer.
Mali princ ga pogleda;dopadao mu se taj covek koji je toliko postovao
naredbu. Setio se zalazaka sunca za kojima je nekada isao povlaceci
svoju stolicu. Hteo je da pomogne svom prijatelju:
-Znas... poznat mi je jedan nacin da se odmoris kad budes hteo...
-Hocu odmah, rece fenjerdzija.
Jer covek moze u isto vreme da se drzi naredbe i da bude lenj.
Mali princ produzi:
-Tvoja planeta je tako mala, da je mozes obici u tri koraka. Imas samo
da ides sasvim lagano, pa da uvek budes na suncu. Kad budes hteo da se
odmoris ti koracaj... i dan ce trajati koliko budes zeleo.
-To mi ne pomaze bogzna koliko, rece fenjerdzija. Od svega u zivotu
najvise volim spavanje.
-Steta, rece mali princ.
-Steta, rece fenjerdzija. Dobar dan.
I on ugasi svoj fenjer.
Ovog ovde, rece u sebi mali princ dok je produzavao svoj put, prezirali
bi svi, i kralj, i uobrazenko, i pijanica, i poslovan covek. Medjutim to je
jedini koji meni nije smesan. Mozda zbog toga sto se bavi necim drugim, a
ne sobom.
On uzdahnu sa zaljenjem i rece sebi opet:
"Taj tu je jedini s kojim bih se mogao sprijateljiti. Ali je njegova
planeta suvise mala. Nema mesta za dvojicu..."
Ali mali princ se nije usudivao da prizna sebi da je on u stvari zalio
za tom blazenom planetom zbog njenih hiljadu cetiri stotine cetrdeset
suncevih zalazaka za dvadeset cetiri sata!
|