|
V poglavlje
Svakog dana saznavao sam ponesto o planeti, o odlasku, o putovanju. To je
dolazilo sasvim lagano, kako bi mi palo na pamet. Tako sam, treceg dana,
cuo uzbudljivu pricu o baobabima.
I ovoga puta bilo je to zahvaljujuci ovci, jer me mali princ, kao obuzet
nekom ozbiljnom sumnjom, iznenada upita:
-Istina je, zar ne, da ovce jedu siblje?
-Da, to je istina.
-Ah! zadovoljan sam.
Nisam razumeo zasto je tako vazno sto ovce jedu siblje. Ali mali princ
dodade:
-Prema tome, one jedu i baobabe.
Skrenuh paznju malom princu da baobabi nisu siblje, vec drvece veliko
kao crkva, i da, cak i kad bi sa sobom poveo citavo krdo slonova, ti
slonovi ne bi bili kadri da izadju na kraj ni sa jednim jedinim
baobabom.
Pomisao na krdo slonova zasmeja malog princa.
-Trebalo bi ih naslagati jedne na druge...
Ali mudro primeti:
-I baobabi su mali pre no sto porastu.
-To je tacno. Ali zasto hoces da tvoje ovce pojedu male baobabe?
On mi odgovori: "Idi, molim te!" kao da je to sasvim jasno. Morao san
mnogo da se napregnem da bih sve to razumeo.
I zbilja na planeti malog princa bilo je, kao i na svim drugim
planetama, plemenita bilja i korova. Prema tome, dobrog semena plemenitog
bilja, a loseg semena korova. Ali seme je nevidljivo. Ono spava skriveno
u zemlji sve dokle dok mu ne padne na pamet da se probudi. Tada se ono
isteze i tera najpre plasljivo prema suncu jedan carobni mali bezazleni
izdanak. Ako je u pitanju izdanak rotkvice ili ruze, mozemo ga slobodno
pustiti da raste. Ali ako je u pitanju korov, moramo ga odmah iscupati,
cim ga prepoznamo. Na planeti malog princa bilo je strasnog semenja...
to je bilo semenje baobaba. Tle na njegovoj planeti bilo ga je prepuno.
A ako baobama ne iscupamo na vreme, nikada ga se ne mozemo osloboditi. On
preplavi celu planetu. Razriva je svojim korenjem. I ako je planeta
veoma mala, a baobaba ima u velikom broju, ona ce se rasprsnuti.
"To je pitanje reda, rekao mi je kasnije mali princ. Kada covek zavrsi
svoje jutarnje udesavanje, treba pazljivo da uredi i planetu. Treba
redovno cupati baobabe cim se pocnu razlikovati od ruza, na koje mnogo
lice kada su sasvim mladi. To je vrlo dosadan posao, ali veoma lak."
Jednog dana me je posavetovao da se potrudim i da nacinim lep crtez ne
bi li to usadio nasoj deci u glavu. "Ako budu jednog dana putovali, rece
mi on, to im moze koristiti. Ponekad nije zgoreg odloziti svoj posao za
kasnije. Ali kad su u pitanju baobabi, to je uvek strasna nesreca.
Ponavao sam jednu planetu na kojoj je stanovao neki lenjivac. On je
propustio da iscupa tri sibljike..."
I prema uputstvima malog princa, nacrtao sam tu planetu. Ne volim da
zauzimam stav propovednika. Ali opasnost od baobaba je tako malo
poznata, one koji zalutaju na neki asteroid vrebaju tako velike nesrece
da sam ovoga puta napravio izuzetak i prestao da se uzdrzavam. Rekoh:
"Deco, cuvajte se baobaba!" Na tom crtezu sam toliko radio samo zato da
bih svoje prijatelje upozorio na opasnost koja i njima i meni vec dugo
vremena lebdi nad glavom, iako nismo toga svesni. Nauk, koji sam im dao,
vredeo je truda. Mozda ce te se pitati: Zasto u ovoj knjizi nema i drugih
isto tako velicanstvenih crteza kao sto je crtez baobaba? Odgovor je
sasvim jednostavan: Pokusao sam, ali nisam uspeo. Kad sam crtao baobabe,
bio sam nadahnut osecanjem da se ne sme odlagati.
|