|
IV poglavlje
Tako sam saznao jos jednu veoma vaznu stvar: da je planeta na kojoj je
roden jedva malo veca od neke kuce!
To me nije mnogo iznenadilo. Znao sam dobro da osim velikih planeta
kakve su Zemlja, Jupiter, Mars, Venera, kojima su data imena, postoje na
stotine drugih koje su ponekad tako male da se jedva mogu sagledati
teleskopom. Kada neki astronom otkrije jednu od njih, on joj mesto imena
daje broj. Nazove je na primer: "asteroid 3251".
Imam ozbiljnih razloga da verujem da je planeta sa koje je dosao mali
princ asteroid B 612.
Jedan turski astronom primetio je teleskopom taj
asteriod 1909. godine, i to samo jedanput.
On je tada svecano prikazao svoje otkrice na Medjunarodnom kongresu
astronoma. Ali niko mu nije verovao zbog njegovog odela. Takve su
odrasle osobe.
Srecom po asteroid B 612, neki turski diktator je, pod pretnjom smrti,
nametnuo svom narodu evropski nacin odevanja. Astronom je ponovio svoj
prikaz 1920. godine, vrlo otmeno obucen. I ovoga puta svi su bili
njegovog misljenja.
Ispricao sam vam ove pojedinosti o asteroidu B 612 i poverio sam vam
njegov broj, samo zbog odraslih osoba. Odrasle osobe vole brojeve. Kad im
pricate o nekom novom prijatelju, nikad vas nece zapitati o onom sto je
bitno. Nikad vam nece reci: "Kakva je boja njegova glasa? Koje su mu
najomiljenije igre? Da li skuplja leptire?" Nego vas pitaju: "Koliko mu
je godina? Koliko ima brace? Koliko je tezak? Koliko zaraduje njegov
otac?" Tek tada smatraju da ga poznaju. Ako kazete odraslim osobama:
"Video sam jednu lepu kucu od crvenih opeka sa geranijumom u prozorima i
golubovima na krovu..." one nisu u stanju da zamisle tu kucu. Treba im
reci: "Video sam kucu od sto hiljada franaka". Tada ce uzviknuti: "Kako
je lepa!"
Isto tako, kad bi ste im rekli: "Dokaz da je mali princ postojao je taj
sto je bio divan, sto se smejao i sto je zeleo da ima ovcu. Kad neko hoce
da ima ovcu, to je dokaz da postoji", one bi slegnule ramenima i smatrale
vas detetom. Ali ako im kazete: "Zvezda sa koje je on dosao jeste
asteroid B 612" ubedicete ih i nece vam dalje dosadivati pitanjima.
Takve su one. Ne treba ima zameriti. Deca treba da budu veoma
popustljiva prema odraslim osobama.
Ali naravno, mi koji shvatamo zivot, mi ne marimo za brojeve. Voleo bih
da sam ovu pricu pricao kao bajku. Voleo bih da sam kazao:
"Bio jednom jedan mali princ koji je ziveo na nekoj planeti jedva nesto
vecoj od njega samog, i kome je bio potreban prijatelj..." Za one koji
shvataju zivot, to bi izgledalo daleko istinitije.
Jer, ja ne volim da se moja knjiga cita povrsno. Ja sa toliko tuge
pricam ove uspomene. Proslo je vec sest godina otkako je moj prijatelj
otisao sa svojom ovcom. To sto ovde pokusavavam da ga opisem, to je zato
da ga ne bih zaboravio. Zalosno je zaboraviti prijatelja. Nemaju svi
prijatelja. I ja mogu postati kao odrasli koji se zanimaju samo za
brojeve. Zbog toga sam kupio kutiju sa bojicama i olovkama. Nije lako
vratiti se crtanju, u mojim godinama, kada covek nikad nista nije pokusao
da nacrta sem zmijskog cara spolja i iznutra, i to u svojoj sestoj
godini! Potrudicu se, naravno, da nacrtam njegov lik sto je moguce
vernije. Ali nisam sasvim siguran da cu pogoditi. Jedan crtez i uspe
nekako, ali drugi ne lici vise. Isto se tako malo varam i u pogledu
rasta. Na ovoj slici mali princ je suvise visok. Na onoj suvise mali.
Kolebam se malo i sto se tice boje njegovog odela. Onda nagadam, malo
ovako, malo onako, kako znam. Prevaricu se, uostalom i u nekim znacajnijim
pojedinostima. Ali, to mi treba oprostiti. Moj prijatelj mi nije nista
objasnjavao. Mozda je verovao da licim na njega. Ali ja, na zalost, ne
umem da vidim ovcu kroz kutiju. Mozda sam pomalo slican odraslim
osobama. Mora da sam ostario.
|