Noncontingent - M.B.N.T.
Moj zivot isuvise je gadan, nikada ne znam gde cu biti sutradan, zato stradam, sve dublje u depresiju padam, sve je gore i na dole – nemam cemu da se nadam, jer nije mi uspeo ni poslednji adut, svemu ovome ovo poslednji je put. Za svaki novi pokusaj unapred znam da je nula, moje carstvo se rusi sporo, kula po kula... Kockam na sve sa djavolom samim, svemu realnom odavno rekao sam amin, mami me necim privlacnim na dno, tera me da klecim jer me je prevario, sto probao sam prvi put, sto fura zonfa cudan, tesko sad je biti mudar, tesko ostati budan, tek sada vidim bezdan, tek sad bih sve da dam da bude sve kao pre, da sam bezbedan. Pogledaj me sada vise nisam tvoj tip, promenjenog izgleda, dotrajao cip, na ovom svetu jos jedna vise nakaza, to je nebitno za mene jer znam nema mi izlaza, a hteo sam da ti pokazem sva prirodna bogatstva, da zajedno sa tobom osvajam prostranstva, nije ti se svidelo, ako, vise za mene, cisto da bolje iskoristim vreme. A vremena vise nisam imao na pretek, znam da me ubija ali zaboravljam, i tek kada me pusti, kad me na zemlju spusti, shvatim skratio sam vek sad hitno mi treba lek, sad kada zavisnost postala je stvarnost ja se trudim ali ne umem da sagradim most do obale sa druge strane normale, ovde su jos samo meni slicne budale, hvataju zjale na guranje se pale cekaju red za kraj, hrle mi u zagrljaj a ja bezim pokusavam, nista ne uspevam i ne shvatam to da sve je gotovo. Koprcam se nemocan kao riba na suvom, vicem iz sveg glasa ali obracam se gluvom, jer niko me ne cuje polako skrecem sa putanje zivota, i u novi zivot krecem. Moja flota pretrpela je slom, zbog jedne greske dozivela brodolom, a ja moram ni malo oran za to, da odem u ponor zajedno sa njom. I pametno ti bese sto rekla si Ne, hvala ti za pokusaj da izbavis me, ali meni nema spasa, znas ja sam sad dasa koji uvek zna sta je za njega najbolje. I jos me kolje sto krt sam kao skolje, na svako tvoje pitanje glavom sam klimao, potrosio sam pare, porodicu drugare, tebe sve sto sam ikad imao, i samo me jos jedna stvar brine, kako da se vinem u daleke visine, zelim da uradim to poslednji put, jos jednom samo, da odleprsam do vecnosti i ostanem tamo. I necu da me pamte, necu da me zale, necu ogovaranja, necu da me hvale, jer nebitno je dal sam bio zao ili drag – iza sebe nisam ostavio nikakav trag. Moj brod nocas tone, neometan, a zajedno sa njim i njegov kapetan. x2 Moj brod nocas tone ...ma sta ti pricam kad sve znas o tome.
- hvala Denis Stojcic
Moj zivot isuvise je gadan, nikada ne znam gde cu biti sutradan, zato stradam, sve dublje u depresiju padam, sve je gore i na dole – nemam cemu da se nadam, jer nije mi uspeo ni poslednji adut, svemu ovome ovo poslednji je put. Za svaki novi pokusaj unapred znam da je nula, moje carstvo se rusi sporo, kula po kula... Kockam na sve sa djavolom samim, svemu realnom odavno rekao sam amin, mami me necim privlacnim na dno, tera me da klecim jer me je prevario, sto probao sam prvi put, sto fura zonfa cudan, tesko sad je biti mudar, tesko ostati budan, tek sada vidim bezdan, tek sad bih sve da dam da bude sve kao pre, da sam bezbedan. Pogledaj me sada vise nisam tvoj tip, promenjenog izgleda, dotrajao cip, na ovom svetu jos jedna vise nakaza, to je nebitno za mene jer znam nema mi izlaza, a hteo sam da ti pokazem sva prirodna bogatstva, da zajedno sa tobom osvajam prostranstva, nije ti se svidelo, ako, vise za mene, cisto da bolje iskoristim vreme. A vremena vise nisam imao na pretek, znam da me ubija ali zaboravljam, i tek kada me pusti, kad me na zemlju spusti, shvatim skratio sam vek sad hitno mi treba lek, sad kada zavisnost postala je stvarnost ja se trudim ali ne umem da sagradim most do obale sa druge strane normale, ovde su jos samo meni slicne budale, hvataju zjale na guranje se pale cekaju red za kraj, hrle mi u zagrljaj a ja bezim pokusavam, nista ne uspevam i ne shvatam to da sve je gotovo. Koprcam se nemocan kao riba na suvom, vicem iz sveg glasa ali obracam se gluvom, jer niko me ne cuje polako skrecem sa putanje zivota, i u novi zivot krecem. Moja flota pretrpela je slom, zbog jedne greske dozivela brodolom, a ja moram ni malo oran za to, da odem u ponor zajedno sa njom. I pametno ti bese sto rekla si Ne, hvala ti za pokusaj da izbavis me, ali meni nema spasa, znas ja sam sad dasa koji uvek zna sta je za njega najbolje. I jos me kolje sto krt sam kao skolje, na svako tvoje pitanje glavom sam klimao, potrosio sam pare, porodicu drugare, tebe sve sto sam ikad imao, i samo me jos jedna stvar brine, kako da se vinem u daleke visine, zelim da uradim to poslednji put, jos jednom samo, da odleprsam do vecnosti i ostanem tamo. I necu da me pamte, necu da me zale, necu ogovaranja, necu da me hvale, jer nebitno je dal sam bio zao ili drag – iza sebe nisam ostavio nikakav trag. Moj brod nocas tone, neometan, a zajedno sa njim i njegov kapetan. x2 Moj brod nocas tone ...ma sta ti pricam kad sve znas o tome.
- hvala Denis Stojcic
Podelite:
Popularni tekstovi
PlavaBal vampiraIspod bluzeIz ugla sobeM.B.N.T.No dope (for some hope)Senke