| Meksikanska pesma
čuje se pesma marijača,
danas je praznik u našem mestu,
dolazi Pančo i brke suče,
s njim ću da idem na fiestu.
Tu su Martinez, Gonzales, Rodrigez,
ispod sombrera gledaju mračno,
jedan mu reče: "Zbogom amigo",
upuca Panča u srce tačno.
Ja neću Pedra ni Martineza,
neću ni gringa sa dva-tri ranča,
neću Gonzalesa, ni Rodrigeza,
ja voleh samo moga Panča.
Zbogom živote i hacijedno,
ja u smrt idem, bez reči, pravo,
život bez Panča nema smisla
idem da skočim u Rio Bravo.
Dona Rozita, nemoj da skačeš,
talasi reke vrlo su vlažni,
obriši suze, nemoj da plačeš,
u ovom filmu meci su lažni.
|