| Balada o penzioneru
Pogrbljen sedi uz jutarnju kafu
u Politici čitulje gleda,
njegovih drugova sve je manje
i on je spreman da se preda.
U autobus na prednja vrata
onda polako do Kalemegdana,
odigra koju partiju šaha,
vrati se nazad do praznog stana.
Muče ga stare rane iz rata,
išijas steže, lekove pije,
deca su otišla svojim putem,
on više nikom potreban nije.
Unuci retko do njega svrate,
uveče, dok u krevetu leži,
gleda im slike u albumu,
priznaje poraz i u san beži.
|