E Ivice, Ivice, noćima ne spavam i plačem zbog tebe, ali i zbog sebe, dali smo mi to zaslužili, šta smo krivi da smo ovako završili, da se tolko mučimo, rodili smo se nevini i normalni, ali imaš pravo predodređeni smo rođenjem za prokletstvo. TI I JA - previše slični, što sam stariji, to više uviđam. Emotivni i puni ljubavi, a moramo mrziti da bi se zaštitili, kao i ti onog dana kad si nož potegao !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

To je onaj bijes, kada u tri u noći osjetiš mržnju prema sebi samom, zbog svoje sudbine koju si ti drugi zacrtali, pa bi eksplodirao u sebi, tada imaš osjećaj ko da te sotona sam u rukama drži !!!!!!!!!!!!!!!