Bus 47 - Mislis da je cool biti ubica
Rodjen si u predgradju Beograda,
izmedju blokova i sivih fasada,
u prepunom gradu kontejnera i smrada,
is`o si u jednu od onih modernih skola
koje obicno nose ime narodnoh heroja
sa objesenim zastavam crvenih boja,
disciplina, red i drustvena kontrola,
vec kao klinac si shvatio sustinu,
kakv zivot za tebe se sprema,
jer ucitelji uce a roditelji brinu,
samo da se dobije ta strucna sprema,
a ti bi kao ptica da letis u visinu,
da osetis slobodu da osetis zustrinu,
shvatio si da ti netreba skola,
da ti treba imidz i da ti treba lova,
kren'o si na ulicu da pravis karijeru,
i koja stalno vuce u jednome smjeru,
tvoja nova skola, tvoja prva lova,
puno zadovoljstva...
Godine prolaze a i ti sa njima,
na ulici sada ti postao si svima,
ti si hladan kao noz i mracan kao noc,
u poznatom Beogradu ti posedujes moc,
sada si ozbiljan, hladan i sam,
i nalik na ono iz proslosti znano,
ti si krvi gladan, i veoma jak,
i napetih misica, vrat kao u pita,
nabijen i cvrst,
i vidim sada nosis i krst,
pancir kosulje i armani odela,
oziljci u srcu i oziljci po telu,
povuk'o si obarac i razneo mu glavu,
i zaradio svoju dugo ocekivanu slavu,
mnegova krv se tebi sliva preko lica,
i mislis da je cool biti ubica....
Kada ulicom hodas, okolo tisina,
pod rukom nosis kesu kokaina,
kao da si iz nekog kralj karantina,
boje te se svi ali se ipak svidjas svima,
ti ulazis u jedan od novih kafica,
covek bi pomislio da si dosao zbog pica,
al kada se pojavis ti, muzika stane,
zna se ko uzima a zna se ko daje,
reket je deo tvog zivota,
al daleko od toga da si u svetu sporta,
teniser nisi, to mozda i nebi,
drugaciji trofeji pripadaju tebi,
suvise zlata, i maljavih grudi,
utoke, bombe i pozlaceni zubi,
suvise po ulicama opasnih ljudi,
suzive su mladi i suvise su ludi,
povuk'o si obarac i razneo mu glavu,
da bi zaradio svoju dugo ocekivanu slavu,
megova krv se sliva tebi preko lica,
i mislis da je cool biti ubica...
Imas svoj presto, a svaki drugi tip,
oce tvoje mesto, i kao si uveren da ti nisu ravni,
da su suvise slabi i da si jedini glavni,
al tamo iza ugla stoji jos jedan,
krvi zedan i slave zeljan,
misevno polako, prati svaki pokret tvoj,
prst na obaracu i hladan znoj,
zagrmeo je pistolj, prekino tisinu,
stao si u mestu i pogled'o u visinu,
Topla krv ti se sliva niz celo,
i polako na zemlju pada tvoje telo...
- hvala Karburator
Rodjen si u predgradju Beograda,
izmedju blokova i sivih fasada,
u prepunom gradu kontejnera i smrada,
is`o si u jednu od onih modernih skola
koje obicno nose ime narodnoh heroja
sa objesenim zastavam crvenih boja,
disciplina, red i drustvena kontrola,
vec kao klinac si shvatio sustinu,
kakv zivot za tebe se sprema,
jer ucitelji uce a roditelji brinu,
samo da se dobije ta strucna sprema,
a ti bi kao ptica da letis u visinu,
da osetis slobodu da osetis zustrinu,
shvatio si da ti netreba skola,
da ti treba imidz i da ti treba lova,
kren'o si na ulicu da pravis karijeru,
i koja stalno vuce u jednome smjeru,
tvoja nova skola, tvoja prva lova,
puno zadovoljstva...
Godine prolaze a i ti sa njima,
na ulici sada ti postao si svima,
ti si hladan kao noz i mracan kao noc,
u poznatom Beogradu ti posedujes moc,
sada si ozbiljan, hladan i sam,
i nalik na ono iz proslosti znano,
ti si krvi gladan, i veoma jak,
i napetih misica, vrat kao u pita,
nabijen i cvrst,
i vidim sada nosis i krst,
pancir kosulje i armani odela,
oziljci u srcu i oziljci po telu,
povuk'o si obarac i razneo mu glavu,
i zaradio svoju dugo ocekivanu slavu,
mnegova krv se tebi sliva preko lica,
i mislis da je cool biti ubica....
Kada ulicom hodas, okolo tisina,
pod rukom nosis kesu kokaina,
kao da si iz nekog kralj karantina,
boje te se svi ali se ipak svidjas svima,
ti ulazis u jedan od novih kafica,
covek bi pomislio da si dosao zbog pica,
al kada se pojavis ti, muzika stane,
zna se ko uzima a zna se ko daje,
reket je deo tvog zivota,
al daleko od toga da si u svetu sporta,
teniser nisi, to mozda i nebi,
drugaciji trofeji pripadaju tebi,
suvise zlata, i maljavih grudi,
utoke, bombe i pozlaceni zubi,
suvise po ulicama opasnih ljudi,
suzive su mladi i suvise su ludi,
povuk'o si obarac i razneo mu glavu,
da bi zaradio svoju dugo ocekivanu slavu,
megova krv se sliva tebi preko lica,
i mislis da je cool biti ubica...
Imas svoj presto, a svaki drugi tip,
oce tvoje mesto, i kao si uveren da ti nisu ravni,
da su suvise slabi i da si jedini glavni,
al tamo iza ugla stoji jos jedan,
krvi zedan i slave zeljan,
misevno polako, prati svaki pokret tvoj,
prst na obaracu i hladan znoj,
zagrmeo je pistolj, prekino tisinu,
stao si u mestu i pogled'o u visinu,
Topla krv ti se sliva niz celo,
i polako na zemlju pada tvoje telo...
- hvala Karburator
