Ibrica Jusić - Kad umrem

Kad umrem
bar sam siguran:
niko se neće dovući da mi pljune u lice.


Svi ćete mi odjednom biti prijatelji
i ko zna kakvo izmisliti priznanje.


Potpuno vas razumem:
mrtvi ljudi nisu zločinci,
nisu gadovi,
nisu ubice.

Smrt je - pomilovanje.


Smrt je najpristojniji način da se ode
bez pozdrava,
bez obećanja,
na miru.


Smrt je invalidnina herojima
za amputirane lobanje
i nesanica pepela u kojoj duše trava vetrove ištu.



Odlaskom se znatno dobija:
plakatiraju čovekovo ime i prezime po uglovima
na malo finijem papiru
i svako vas čita,
čita,
kao da ste odjednom postali vrlo važna izložba
ili premijera u pozorištu.

- hvala noDrama