Deniro - Djonovi u asfaltu

Zapamti odakle sam, Uzice – Srbija,
Svaki lopov na konju sve dok ne scepa ga murija
A realnost ubija, a svi smo deo nje
Mali ne trazi ne volje jer nevolje su demode.
Bori se za svoje!
Vanja, rek`o sam ti uspecu tvoj je ujko poznat`.
I mala znaj za tebe umrecu,
I svoje uzecu, al` tudje ne diram.
Deniro, gradski kalibar 78
Skroz sam nacentriran na dobre stvari,
Visina 192, sta sam proso sve, to samo beton zna.
Gde god se okrenem svuda otisci mojih stopa,
Stepeniste sa pogledom na zadnja vrata bioskopa,
Kraj prozora Danijele i Jasmine,
tu ispod Pedjine terase,
kroz zivot hvat`o krivine.
Malina, Bota, Borko,
Jovana, Mare, Rade,
Svi delili detinjstvo i prve ljubave jade.


Ref.
Djonovi u asfaltu ostace vecno u nama,
Svi otisci odrastanja na trgu Partizana,
Ne zaboravljam rodni grad, komsiluk, sjaj lampiona,
Ja sam Uzicko dete, beba vrelog betona! (2x)


Nisu ______ moje ulice jer su na krstu
pored njega rame uz rame brojale rane,
a danas ja na mikrofonu placem, secanja stezem,
plocnik Partizana u meni plamti i dalje.
Sirene, cujem prvu bombu, vreme je isteklo,
metak cep`o je dvoriste, al` ipak nisam bez`o, na rafale oci mrstio.
Sa moga prozora gradske igrace gledali, previse igra igrali,
Pa smo besni k`o vukovi, ajron ulice, Uzice, na parcice cepali,
Prve pertle vezali, nosili isti broj patika.
Vreli asfalt zulja, zaliven za beton, vrucina nas guta, isto _______,
Atomsko skroviste sarali, stubove grlili.
Znas li gde su sva ta srca, prave zvezde zasijali
Mama ne brini, tvoj sin u zgradu svrati,
na 1. sprat stane, suza kane!

Ref.
Djonovi u asfaltu ostace vecno u nama,
Svi otisci odrastanja na trgu Partizana,
Ne zaboravljam rodni grad, komsiluk, sjaj lampiona,
Ja sam Uzicko dete, beba vrelog betona! (2x)

Budim usnula slova iz snova gradskih memoara,
Asfaltiran za komsiluk dok stvarnost lice samara,
Nekad na krov se peli, na krovu sedeli samo, satima tako,
S pogledom negde tamo.
Gledali vrhove zgrada, uzicke slike sive,
Sve je bilo drugacije iz pticije perspektive,
Na treptaj od neba, blizu oblaka jednog sna,
pruz`o ruke ka sreci, a sreca me zaobisla.
Razlicitog godista, razlicitog komsiluka,
Skupa gledali zivot sto prolece poput zvizduka.
Sad smo odrasli ljudi, gledamo klince nove,
(oblaci tamni plove).
A klinci, isti su k`o mi,
Isto se smeju, isto placu, sa istih zidica skacu,
Drze prste na zarezacu, uz predmete teske
i lake, ljubav u skolskom WC-u,
Ispod klupe lepe zvake.
Prosli put od pelena, od sanjanja do uspeha,
Zivot je prolaznost, pa svaki osmeh mi je uteha.
Zgrada kraj opstine nek te na mene podseca,
Tu je Deniro rodjen i tu se najbolje oseca!

Ref.
Djonovi u asfaltu ostace vecno u nama,
Svi otisci odrastanja na trgu Partizana,
Ne zaboravljam rodni grad, komsiluk, sjaj lampiona,
Ja sam Uzicko dete, beba vrelog betona! (2x)

- hvala Maja