Postoji mnogo načina da se napiše nečija biografija, ali samo dva su dovoljno dobra - autobiografija i objektivno pripremljen materijal, sakupljen iz mnoštva novinskih članaka, izjava svedoka, prijatelja, saradnika, kritičara, kao i iz subjektivnog pogleda osobe čija se biografija piše, ali lišenog jakih emocija svake vrste.

Biografija Dejvida Bouvija je tipičan primer ovog drugog načina - Spic je očigledno poštovalac lika i dela Belog Vojvode do te mere da je napisao kompletan pregled Bouvijevog života od detinjstva (i čuvene epizode sa povredom oka) pa do poslednjih muzičkih poduhvata velikog majstora, na način koji ne ostavlja prostora za zamerke - podjednako je uvrštavao i subjektivne izjave učesnika u epizodama i objektivne i dokumentovane prikaze događaja. Čitanjem ovako napisane knjige možete doći u London šezdesetih, Ameriku sedamdesetih, Evropu osamdesetih - samo poželite, i tamo ste, jer su to mesta na kojima je Bouvi ostavio svoj neizbrisiv pečat, a koji je verno prenet u ovoj knjizi, sa dobre istorijske distance, kako bi se izbegla zamka preteranog oduševljavanja Bouvijevim ekstravagantnim nastupima ili pak žustrog kritikovanja istih.

Međutim, kako to obično biva sa likovima koji su aktivni u vreme pisanja biografije, deo koji opisuje njegove poslednje aktivnosti značajno odudara po kvalitetu od prethodnih, jer (kao što rekoh) nije uspostavljena dovoljna vremenska (i svaka druga) distanca od tih događaja, tako da se može primetiti preterivanje i u pozitivnom i u negativnom smislu. Za te poslednje stranice treba imati malo više strpljenja ili ih prosto ne čitati, jer mogu da smore.

Zaključak: knjiga je dovoljno dobra da se uvrsti u svaki spisak literature korišćene za proučavanje istorije rok muzike, jer je više nego objektivna u pogledu opisivanja Bouvijevih aktivnosti od šezdesetih do devedesetih. Treba je pročitati i, usuđujem se reći, MORA SE PROČITATI, ako se traži dobar uvid u rok scenu Velike Britanije i Amerike tokom šezdesetih i sedamdesetih, kada su izvođači poput Bouvija otvarali nove vidike i utabavali staze za nove muzičke pravce, nastale iz njihovih pionirskih poduhvata...





Subjektivno mišljenje: Pročitao sam je za tri dana - jedan dan mi je oduzeo period do devedesetih, a dva dana sam vario devedesete i dvehiljadite - mnogo hvalospeva, malo kritike... bojim se da je Spic isuviše lično shvatio susret sa Bouvijem na ulicama Njujorka...

Moja ocena: