9. SENKOVITI KVADRATI

     Svetlucajući, Gospod2 sunce izroni iza ravnog, crnog oboda Prstena. Neprijatno je bleštalo sve dok Govornik nije uključio polarizator; tada je Luis mogao da pogleda u disk i on odmah zapazi kako jedna ivica senke preseca njegov lik. Senkoviti kvadrat.
     "Moramo biti pažljivi", upozori ih Nesus. "Ako uskladimo brzinu sa brzinom Prstena i nastavimo da lebdimo iznad unutrašnje površine, sigurno će nas napasti."
     Govornik mu uzvrati nerazgovetnom tutnjavom. Kzin mora da je bio umoran nakon toliko časova za potkovičastom kontrolnom tablom. "Kakvim će nas oružjem napasti? Uverili smo se da inženjeri Prstenastog sveta nemaju čak ni operativnu radiostanicu."
     "Ne možemo odgonetnuti prirodu njihovih komunikacija. Možda je posredi telepatija, rezonantne vibracije u podu Prstena ili električni impulsi u metalnim žicama. Slično tome, ne znamo ništa o njihovom naoružanju. Lebdeći iznad površine, predstavljali bismo ozbiljnu pretnju. Oni bi upotrebili ono oružje koje imaju."
     Luis klimnu u glas saglasnosti. Opreznost mu nije bila urođena, a Prstenasti svet stalno ga je kopkao; ali lutkar je bio u pravu.
     Lebdeći iznad površine, Lažov bi mogao da predstavlja potencijalni meteor. I to veliki. Krećući se gotovo orbitalnom brzinom, takva jedna masa postajala je paklena opasnost; i najmanji dodir sa atmosferom, sunovratio bi brod prema tlu stopom od stotinu milja u sekundi. Ukoliko bi, pak, išao brzinom većom od orbitalne, održavajući se na zakrivljenoj putanji fusionih pogona, brod bi predstavljao manju, ali zato izvesnu opasnost; jer ako bi pogoni otkazali, centrifugalna sila hitnula bi brod nadole i napolje, na naseljene krajeve. Žitelji Prstenastog sveta sigurno nisu olako shvatali meteore. I to zato što bi jedna jedina rupa u podu Prstena ispustila sav postojeći vazduh, uputivši ga prema zvezdama.
     Govornik se okrenu od kontrolne table. Odmah se našao oči u oči sa lutkarevim pljosnatim glavama. "Šta naređuješ, onda?"
     "Prvo, moraš usporiti brod do orbitalne brzine."
     "Zatim?"
     "Ubrzaj prema suncu. Možemo da ispitamo naseljenu površinu Prstena, do izvesnog stepena, i dok se ona smanjuje pod nogama. Naš glavni cilj biće senkoviti kvadrati."
     "Takva predostrožnost je nepotrebna i ponižavajuća. Ni najmanje nas ne zanimaju senkoviti kvadrati."
     Tanj! pomisli Luis. Zar ovako gladan i umoran da izigrava pomiritelja tuđinaca? Prošlo je mnogo vremena od kada je iko od njih jeo ili spavao. Ako je Luis umoran, kzin mora da je potpuno iscrpljen i spreman na svađu.
     Lutkar je objašnjavao: "Veoma nas zanimaju senkoviti kvadrati. Oblast u kojoj se nalaze prima više sunčeve svetlosti nego sam Prstenasti svet. Oni bi predstavljali idealne termoelektrične generatore koji bi žitelje Prstenastog Sveta snabdevali obiljem energije."
     Kzin zareža nešto pakosno na Junakovom jeziku. Njegov odgovor na međunarodnom izgledao je smešno blag spram toga. "Nerazuman si. Nas sasvim sigurno ne zanimaju izvori energije Prstenastog Sveta. Zar nije bolje da se spustimo, pronađemo nekog domoroca i upitamo ga za izvore energije."
     "Odbijam da razmatram mogućnost spuštanja."
     "Da li ti to ispituješ moje pilotske sposobnosti?"
     "A da li ti ispituješ moje odluke kao vođe?"
     "Pa kada si već načeo problem..."
     "Ja još nosim tasp, Govorniče. Moja reč upravlja Dalekim Letom i drugim kvantom hiperpogona i ja sam još Poslednji na ovom brodu. Imaj na umu..."
     "Dosta", reče Luis.
     Oni ga pogledaše.
     "Prerano ste počeli da se raspravljate", reče Luis. "Zašto da ne uperimo teleskope na senkovite kvadrate? Tako ćete obojica dobiti još činjenica da se njima gađate. Biće zanimljivije."
     Nesus se pogleda, oči u oči. Kzin uvuče kandže.
     "Jednostavnije rečeno", kaza Luis, "svi smo crknuti. Umorni. Gladni. Ko bi se borio praznog stomaka? Idem da odremam jedan sat pod uređajem za spavanje. Savetujem vam da i vi to učinite."
     Tila je bila zaprepašćena. "Ne želiš da posmatraš? Videćemo unutrašnju stranu!"
     "Samo ti posmatraj. Ispričaćeš mi ono što će se dogoditi", uzvrati on i ode.

     Probudio se ošamućen i izgladneo. Glad ga je izvukla iz ploča za spavanje i zadržala ga u kabini dok nije naručio ručni obrok. Držeći jelo u jednoj ruci, on ušeta u salon.
     "Šta se događa?"
     Tila odgovori prlično hladno preko vrha ekrana za čitanje: "Sve si propustio. Brodove za roblje, Demone Magle, svemirske zmajeve, kanibale, zvezdano semenje. Svi su nahrupili odjednom. Govornik je morao goloruk da ih odbije. Silno bi ti se dopalo."
     "Nesuse?"
     Lutkar se oglasi iz kontrolne odaje. "Govornik i ja smo se složili da nastavimo prema senkovitim kvadratima. On spava. Uskoro ćemo se naći u slobodnom svemiru."
     "Ima li nešto novo?"
     "Da, dosta toga. Da ti pokažem."
     Lutkar stade da barata oko komandi videoekrana. Mora da je negde proučio kzinske simbole.
     Prizor na videoekranu podsećao je na izgled Zemlje viđen sa velike visine. Planine, jezera, doline, reke, velike ogoljene mrlje koje su mogle da budu pustinje.
     "Pustinja?"
     "Izgleda da je tako, Luise. Govornik je izmerio temperaturu i utvrdio razmeru vlažnosti. Prikupljeni dokazi potkrepljuju pretpostavku da se Prstenasti svet preobratio, bar delimično, u divljinu. Zašto bi inače postojale pustinje?"
     "Pronašli smo još jedan duboki, slani okean na suprotnoj strani Prstena, isto onoliko velik kao i ovaj ovde. Spektralna analiza je utvrdila postojanje soli. Očigledno su inženjeri smatrali za potrebno da te ogromne količine vode postave u ravnotežu."
     Luis zagrize ručni obrok.
     "Tvoj predlog je bio dobar", primeti Nesus. "Mogao bi biti najveštiji diplomata među nama, uprkos obuci kroz koju smo prošli i ja i Govornik. Nakon što smo okrenuli teleskop prema senkovitim kvadratima, Govornik se složio da ih pobliže osmotrimo."
     "Oh? Zašto?"
     "Pronašli smo nešto neobično. Senkoviti kvadrati imaju znatno veću brzinu nego što je orbitalna." Luis prestade da žvaće.
     "To nije moguće", dodade lutkar. "Senkoviti kvadrati lako mogu da održavaju stabilne eliptične orbite. Ne moraju da imaju istu udaljenost od glavne planete."
     Luis proguta krupan zalogaj da bi mogao da progovori.
     "To je ludo. Menjala bi se dužina dana!"
     Tila reče: "Mislili smo da je to zbog odvajanja leta od zime, tako da su noći prvo kraće, a zatim duže. Ali ni to nema baš mnogo smisla."
     "Ne, nema. Senkoviti kvadrati obiđu jednom oko sunca za manje od mesec dana. Kome je potrebna tronedeljna godina?"
     "Vidiš u čemu je problem", reče Nesus. "Odstupanje je bilo suviše malo da ga primetimo iz našeg sistema. Šta ga izaziva? Da li se u blizini glavne planete gravitacija nenormalno uvećava, nalažući nenormalnu orbitalnu brzinu? U svakom slučaju, senkoviti predmeti zaslužuju da ih pobliže ispitamo."

     Sledeći časovi protekli su u znaku oštre, crne ivice senkovitog kvadrata koja je prelazila preko sunca.
     Uskoro je kzin izišao iz svoje prostorije, izmenjao nekoliko učtivih rečenica sa dvoje ljudi u salonu i zamenio Nesusa u kontrolnoj odaji.
     Ne dugo potom, on se vrati. Nije bilo nikakvog zvuka koji bi nagovestio neku nevolju; ali Luis odjednom vidi kako lutkar ustupa pred kzinovim ubilačkim pogledom. Govornik je bio spreman da ubije.
     "U redu", reče Luis rezignirano. "U čemu je problem?"
     "Ovaj listojed", poče kzin, sav zapenušao od besa. "Naš šizofreni vođa iz pozadine nas je držao na orbiti sa najmanjim utroškom goriva od kada sam otišao da se odmorim.
     Pri ovoj stopi trebaće nam četiri meseca da stignemo do pojasa senkovitih kvadrata." I Govornik poče da psuje na Junakovom jeziku.
     "Sam si nas uveo na tu orbitu", uzvrati blago lutkar.
     Kzinov glas postade jači: "Namera mi je bila da lagano napuštam Prstenasti svet, tako da dobijemo više vremena za razgledanje unutrašnje površine. Nakon toga smo mogli da ubrzamo direktno prema senkovitim kvadratima i da stignemo tamo za nekoliko sati, a ne za nekoliko meseci!"
     "Nema potrebe da vičeš, Govorniče. Da smo ubrzali prema senkovitim, kvadratima, naša putanja bi se sekla sa Prstenastim svetom. Želim to da izbegnem."
     "Može da se uputi prema suncu", reče Tila.
     Svi se okrenuše da je pogledaju.
     "Ako se žitelji Prstenastog sveta plaše da ćemo ih udariti", poče Tila strpljivo da objašnjava, "onda verovatno i određuju naš kurs. A ako nas taj određeni kurs vodi na sunce, onda ne predstavljamo opasnost. Jasno?"
     "Tako već može", reče Govornik.
     Lutkar slegnu ramenima. "Ti si pilot. Radi šta hoćeš, ali ne zaboravi..."
     "Ne nameravam da proletim kroz sunce. U dogledno vreme izmeniću kurs prema senkovitim kvadratima." Lupkajući nogama, kzin se vrati u kontrolnu odaju. Jednom kzinu nije baš lako da lupka nogama.
     Uskoro se brod postavi uporedo sa Prstenom. Ovladao je osećaj kao da se ništa ne događa; kzin je, držeći se naređenja, koristio samo potiskivače. Govornik isključi brodsku orbitalnu brzinu, tako da je brod počeo da pada prema suncu, a zatim skrenu pramac broda i poče da povećava brzinu.
     Prstenasti svet sada je ličio na široku plavu vrpcu prošaranu talasićima i grumenovima zaslepljujuće belih oblaka. Polako se gubio iz vida. Govornik je užurbano poslovao.
     Luis poruči dve lukovice moke i jednu pruži Tili.
     Mogao je da shvati kzinov bes. Prstenasti svet ga je plašio. Bio je ubeden da će morati da se spusti... i u očajničkoj želji da sve to što pre prebrodi izgubio je nerve.
     Uskoro se Govornik vratio u salon. "Stići ćemo do orbite senkovitih kvadrata za četrnaest časova. Nesuse, nas ratnike Patrijarhata od malena uče strpljenju, ali vi listojedi posedujete strpljenje jednog leša."
     "Krećemo se", reče Luis i napola se pridignu. Pramac broda najednom poče da skreće sa putanje prema suncu.
     Nesus zavika i skoči preko celog salona. Nalazio se u vazduhu kada Lažov blesnu poput unutrašnjosti blica. Brod se prope...

     Diskontinuitet.

     ...Brod se prope uprkos sili teže u kabini. Luis posegnu za naslonom stolice i dohvati ga; Tila sa neverovatnom tačnošću upade u vlastiti zaštitni ležaj; lutkar je već bio smotan u loptu kada je udario u zid. Sve je bilo obasjano snažnim ljubičastim sjajem. Tama je potrajala svega jedan trenutak, da bi je zatim zamenila blistava svetlost boje jedne UV cevi.
     Dopirala je spolja, sa svih strana oko trupa.
     Govornik je završio sa usmeravanjem Lažova i prepustio upravljanje automatskom pilotu. A zatim, pomisli Luis, automatski pilot mora da je rešio da izmeni Govornikov kurs, smatrajući da sunce predstavlja veoma veliki, pa stoga i opasni meteorit i preuzeo je korake da ga izbegne.
     Sila teže u kabini se ponovo vrati u ravnotežu. Luis ustade sa poda. Nije bio povređen. Baš kao ni Tila. Stajala je prislonjena uza zid, zagledana prema zadnjem delu broda kroz ljubičastu svetlost.
     "Pola moje table sa instrumentima je uništeno", objavi Govornik.
     "Isto tako i pola tvojih uređaja", reče Tila. "Otcepilo se krilo."
     "Molim?"
     "Krilo se otcepilo."
     Bilo je tačno. Otišlo je sve što je bilo pričvršćeno za krilo: potisnici, fusiona postrojenja čaure sa opremom za komuniciranje, oprema za spuštanje. Trup je bio očišćen. Nijedan deo Lažova koji je štitio trup Opštih Proizvoda nije sačuvan.
     "Pucali su na nas", reče Govornik. "Još pucaju na nas, verovatno laserima sa rendgenskim zracima. Ovaj brod je sad u ratnom stanju. Prema tome, ja preuzimam komandu."
     Nesus se nije usprotivio. I dalje je bio smotan u loptu. Luis kleče pored njega i opipa ga rukama.
     "Tako mi svemira, ja nisam doktor za tuđince. Ne vidim da je povređen."
     "Samo je preplašen. Pokušava da se sakrije u sopstvenu utrobu. Ti i Tila ćete ga svezati i ostaviti."
     Luis se nije iznenadio kada je bespogovorno pristupio izvršenju naređenja. Bio je dobrano uzdrman. Pre samo jedan trenutak ovo je bio svemirski brod. Sada je to bilo nešto veće od staklene igle i padalo je prema suncu.
     Oni podigoše lutkara u njegov zaštitni ležaj i svezaše ga zaštitnom tkaninom.
     "Nismo se suočili baš sa nekom miroljubivom kulturom", reče kzin. "Laseri sa rendgenskim zracima nesumnjivo predstavljaju ratno oružje. Da nije našeg neprobojnog trupa, bili bismo mrtvi."
     Luis reče: "Mora da se uključilo i Slejverovo stazisno polje. Ne znamo koliko smo bili u stazisu."
     "Nekoliko sekundi", reće Tila. "Ta ljubičasta svetlost mora da predstavlja fluorescentni sjaj metalne magle sa krila."
     "Izazvana je laserom. Tačno. Mislim da jenjava," I odista, sjaj je već slabio.
     Nažalost, naše komande za automatsko upravljanje bile su strogo odbrambenog tipa. "Tako ti je to kad se petljaš sa lutkarima koji nemaju pojma o napadačkom oružju", reče Govornik. "Čak su se i fusioni motori nalazili na krilu. A neprijatelj još puca na nas! Ali videće oni šta znači napasti jednog kzina."
     "Da nećeš da ih potamaniš?"
     Govornik nije uočio sarkazam. "Nego šta ću."
     "Čime?" prasnu Luis. "Znaš li šta su nam ostavili? Hiper-pogon i sistem za održavanje života, eto to nam je ostalo! Nemamo ni dva manevarska mlaznjaka. Grdno se varaš ako misliš da u ovome možemo da se borimo!"
     "To neprijatelj smatra! Malo oni znaju..."
     "Kakav neprijatelj?"
     "...onaj koji izaziva jednog kzina..."
     "Automati, glupane! Neprijatelj bi počeo da puca onog trenutka kad smo mu se našli na nišanu!"
     "I ja sam razmišljao o njihovoj neobičnoj strategiji."
     "Automati! Laseri sa rendgenskim zracima za obaranje meteorita. Programirani su da obore sve što može da udari u Prsten. U trenutku kada je naša zamišljena orbita slobodnog pada presecala Prsten, pau! Laseri."
     "To... je moguće." Kzin poče da zatvara ploče nad pokvarenim delovima kontrolne table. "Ali nadam se da nisi u pravu."
     "Naravno. Bilo bi ti lakše da imaš koga da kriviš, zar ne?"
     "Bilo bi lakše da naš kurs nije presecao Prsten." Kzin je prekrio pola table. Nastavio je da isključuje delove dok je govorio. "Krećemo sa velikom brzinom. Izvešće nas iz sistema, izvan lokalnog diskontinuiteta tamo gde ćemo moći da upotrebimo hiperpogon za povatak do flote lutkara. Ali prvo moramo da izbegnemo Prsten."
     Luis nije razmišljao toliko unapred. "Mora da ti se žurilo, zar ne?" reče on gorko.
     "Bar ćemo izbeći sunce. Automatici neće početi da pucaju dok se budemo nalazili na kursu oko sunca."
     "Laseri su i dakje uključeni", javi Tila. "Mogu da vidim zvezde, ali sjaj još postoji. To znači da se i dalje krećemo prema površini Prstena, je li tako?"
     "Tako je, ako su laseri automatski."
     "Ako udarimo u Prsten da li ćemo poginuti?"
     "Pitaj Nesusa. Njegova ruka je sagradila Lažova. Probaj da ga odmotaš."
     Kzin zareža, izražavajući time odvratnost. Već je bio prekrio gotovo celu kontrolnu tablu. Svega je nekoliko bednih svetiljki svetlucalo, potvrđujući da jedan deo Lažova još funkcioniše.
     Tila Braun se nagnu nad lutkarem, koji je i dalje bio sklupčan u loptu iza krhkog tkanja zaštitne tkanine. Suprotno Luisovim predviđanjima, ona nije pokazala ni najmanji znak panike od početka laserskog napada. Sada je rukama prevlačila duž podnožja lutkarevih vratova, nežno ga češkajući, kao što je jednom ranije videla da to Luis čini.
     "Ti si luckasta kukavica", prekorevala je uplašenog lutkara. "Hajde, pokaži glave. Hajde, pogledaj me. Propustio si ono najuzbudljivije!"
     Dvanaest časova kasnije, Nesus je još bio potpuno obamro.
     "Kada pokušam da ga nagovorim da se odmota, on se samo još čvršće umota!" Tila je gotovo plakala. Povukli su se u njenu sobu da bi večerali, ali Tila nije mogla da jede. "U nečemu grešim, Luise. Znam to."
     "Stalno mu govoriš o uzbuđenju. Nesusu nije do toga", primeti Luis. "Ostavi ga na miru. Ovako ne šteti ni sebi ni nama. Kada nam bude potreban, odmotaće se, ako ni zbog čega drugog ono da sam sebe zaštiti. U međuvremenu, pusti ga da se krije u vlastitoj utrobi."
     Tila je nezgrapno koračala, napola se spotičući; još se nije navikla na razliku između sile teže u brodu i sile teže na Zemlji. Zausti da nešto kaže, predomisli se, opet se predomisli i izvali: "Bojiš li se?"
     "Aha."
     "To sam i mislila", klimnu ona i nastavi da korača. Nedugo potom, ponovo upita: "Zašto Govornik nije uplašen?"
     Kzin je, naime, bio neprekidno aktivan od samog početka napada: kategorizirao je oružje, vršio primitivne trigonometrijske proračune da bi odredio novi kurs, s vremena na vreme izdavao sažeta, razumna naređenja koja su zahtevala bespogovorno izvršavanje.
     "Mislim da je Govornik užasnut. Sećaš se kako se ponašao kada je ugledao svetove lutkara? On je užasnut, ali neće da to Nesus primeti."
     Ona zatrese glavom. "Ja to ne razumem. Ne razumem! Zašto su svi sem mene zaplašeni?"
     Ljubav i sažaljenje razdirali su Luisa bolom koji je bio toliko star, gotovo zaboravljen, da mu se činio novim. Ja sam ovde nov, i svi znaju sem mene! "Nesus je delimično bio u pravu", pokuša on da objasni. "Ti nikada nisi bila povređena, je li tako? Stalno te prati sreća, tako da ne možeš biti povređena. Mi se plašimo povreda, ali ti to ne razumeš, jer ti se nikada nešto slično nije dogodilo."
     "To je ludo. Nikada nisam slomila kost ili nešto slično ali to nije psihološka moć!"
     "Ne. Sreća nije psihološka moć. Sreća je statistika i ti si matematička slučajnost. Od četrdeset tri milijarde ljudskih bića koliko ih ima u poznatom svemiru bilo bi pravo čudo da Nesus nije pronašao nekog poput tebe. Zar ne uvidaš šta je učinio?
     Izabrao je grupu ljudi, čije je zajedničko svojstvo da su potomci pobednika na lutriji za Pravo rođenja. Kazao je da ih je na hiljade, ali smem da se kladim da bi on, ako među tim hiljadama ne bi pronašao ono šta traži, počeo da pretražuje još veću grupu ljudi, čiji su preci jednom ili više puta bili dobitnici na Lutriji. Tako bi dobio na desetine miliona kandidata..."
     "Za čim je to tragao?"
     "Za tobom. Uzeo je nekoliko hiljada ljudi i počeo da eliminiše nesrećne. Jedan čovek je slomio prst kad mu je bilo trinaest godina. Ova devojka ima lične probleme. Ona je bubuljičava. Ovaj se čovek često tuče i dobija batine. Onaj je bolji u tuči, ali je izgubio parnicu. Ovaj momak je bio probni pilot modela raketa dok nije izgoreo nokat na palcu.
     Ova devojka neprekidno gubi na ruletu... Shvataš? Ti si devojka koja je uvek dobijala. Tvoj tost nikada ne pada na namazanu stranu."
     Tila je zamišljeno gledala. "Stvar je u verovatnoći, znači. Ali, Luise, ja ne dobijam uvek na ruletu."
     "Ali nikada nisi izgubila toliko da te to ugrozi."
     "Ne... nisam."
     "To je ono za čim je Nesus tragao."
     "Hoćeš da kažeš da sam ja svojevrstan izrod."
     "Ne, tanj! Pa govorim ti da nisi. Nesus je nastavio da eliminiše nesrećne kandidate, dok nije nabasao na tebe. On misli da je pronašao neko osnovno načelo. U stvari, pronašao je samo suprotni kraj jedne normalne krive.
     Teorija verovatnoće tvrdi da ti postojiš. Ona takođe tvrdi da sledeći put kada baciš uvis novčić imaš isto toliko izgleda kao i ja da izgubiš: pola-pola, jer Gospa Sreća ne pamti."
     Tila se sruči u stolicu. "U lepu sreću sam se izmetnula. Jadni Nesus. Izneverila sam ga."
     "Dobro će mu poslužiti."
     Uglovi usana za trenutak joj se zgrčiše. "Možemo to sada proveriti."
     "Šta?"
     "Naruči jedan tost i počni da ga bacaš uvis."

     Senkoviti kvadrat izgledao je crnji od crnog - onog skupog, potpunog crnila koje se koristi na univerzitetima u eksperimentima sa crnim telom. Jedan njegov rub zasecao je oštar ugao u plavoj, izlomljenoj liniji Prstenastog sveta. Sa tim usekom kao znakom, mozak i oko mogli su da predstave sebi ostatak: usku, duguljastu, svemirsku tminu, neuobičajeno lišenu zvezda. Kvadrat je takođe odsecao dobar deo neba; a i rastao je.
     Luis je nosio loptaste zaštitne naočari od materijala koji je stvarao crne mrlje pod prevelikim uticajem okomite svetlosti. Polarizacija u trupu više nije bila dovoljna. Nosio ih je i Govornik koji se nalazio u kontrolnoj odaji, proveravajući sve što je ostalo da se proverava. Pronašao je dva odvojena stakla, oba na kratkim kaiševima, i uspeo da ih navuče Nesusu.
     Sunce udaljeno dvanaest miliona milja izgledalo je u Luisovim očima sa naočarima kao zamućeni obod plamena oko širokog, čvrstog diska. Sve se činilo odveć toplim da bi se moglo dodirnuti. Postrojenje za proizvodnju vazduha za disanje podsećalo je na vetar koji zavija.
     Tila otvori vrata svoje kabine i brzo ih zatvori. Uskoro se ponovo pojavi sa zaštitnim naočarima. Pridružila se Luisu za salonskim stolom.
     Senkoviti kvadrat predstavljao je varljivo nepostojanje. Činilo se kao da je neko mokrom krpom prešao preko table, izbrisavši otkos zvezda iscrtanih kredom. Hujanje uređaja za proizvodnju vazduha onemogućivalo je razgovor.
     Kako se može toplota izbaciti napolje kada tamo sunce stoji poput užarene peći? Luis zaključi da je to nemoguće. Toplota se sigurno zadržava na brodu. Negde u zatvorenom kolu vazduha za disanje postoji tačka sa temperaturom, ravnom zvezdanoj, koja, osim toga, svakog trenutka postaje sve toplija.
     Još jedna briga u nizu.
     Crna duguljasta figura nastavi da raste.
     Već je dostigla veličinu koja je stvarala utisak da se ustrojstvo veoma sporo približava. Senkoviti kvadrat bio je širok kao i sunce, promera gotovo milion milja i mnogo duži: čitava dva i po milona milja. Gotovo najednom postao je ogroman. Ivica mu je klizila preko sunca i na tom sektoru vladala je tama.
     Senkoviti kvadrat prekrivao je pola Vaseljene. Ivice su bile neodređene, crne naspram crnog, zastrašujuće i pri samom pogledu.
     Deo broda iza bloka kabina svetleo je belim sjajem. Uređaj za proizvodnju vazduha zračio je višak toplote dok mu se pružala prilika za to. Luis slegnu ramenima i vrati se da promatra senkoviti kvadrat.
     Hujanje naprave za stvaranje vazduha prestade. Ostao je samo mrtvi odjek u ušima.
     "Dakle", reče Tila sumornim glasom.
     Govornik iziđe iz kontrolne odaje. "Šteta što teleskopski ekran nije više ni sa čim povezan. Ima toliko pitanja na koja bi mogao da odgovori."
     "Kao na primer?" gotovo uzviknuvši upita Luis.
     "Zašto se senkoviti kvadrati kreću brzinom većom od orbitalne? Jesu li oni odista generatori energije za inženjere Prstena? Šta ih drži prednjim delom okrenute prema suncu? Mogli bismo dobiti odgovore na sva pitanja koja je listojed postavio da nam radi teleskopski ekran."
     "Hoćemo li udariti u sunce?"
     "Naravno da nećemo. Rekao sam ti to, Luise. Za. pola sata nalazićemo se iza senkovitog kvadrata. Zatim, kroz jedan sat, proći ćemo između narednog senkovitog kvadrata i sunca. Ako kabina postane pretopla, uvek možemo da aktiviramo stazisno polje."
     Odzvanjanje u ušima zamuknu. Senkoviti kvadrat postao je bezlično i bezgranično polje tame. Ljudsko oko nije bilo kadro da izvuče nikakve podatke iz potpune tmine.
     A onda se pojavi sunce. Kabinu ponovo ispuni hujanje uređaja za vazduh.
     Luis stade da pretražuje pogledom nebo iznad njihovih glava, sve dok ne ugleda drugi senkoviti kvadrat. Posmatrao je kako se približava, kad ih ponovo ošinu munja.
     Bar je ličilo na munju. Pojavilo se kao munja, bez upozorenja. Najednom blesnu strašna svetlost, bela sa primesama ljubičastog. Brod se iznenada prope...

     Diskontinuitet.

     ...prope se i nestade svetla. Luis provuče kažiprste pod zaštitne naočari i protrlja zaslepljene oči.
     "Šta to bi?" uzviknu Tila.
     Luisu se vid postepeno bistrio. Primetio je da je Nesus otkrio glavu sa zaštitnim naočarima; Govornik je bio zaposlen oko jednog od ormanića; Tila je netremice buljila u njega. Ne, u nešto iza njega. On se okrenu.
     Sunce se videlo kao široki, crni disk, manji nego što je bio ranije, oivičen žutobelim plamenom. Prilično se smanjio tokom trenutka koji su proveli u stazisu. U stvari taj 'trenutak' mora da je potrajao časovima. Hujanje uređaja za vazduh pretvorilo se u razdražljivo zavijanje.
     Još se nešto zapalilo tamo napolju.
     Bila je to nit crnila svezana u petlju, vrlo uska i oivičena ljubičastobelim. Činilo se kao da joj nema svršetka. Jedan kraj nestajao je u crnoj mrlji koja je skrivala sunce. Drugi se postepeno smanjivao pred Lažovom, dok nije postao premalen da bi se mogao videti.
     Nit se grčila poput nekog ranjenog zemnog crva.
     "Izgleda da smo udarili u nešto", reče mirno Nesus. Činilo se kao da uopšte nije doživeo prolazak kroz stazis.
     "Govorniče, moraš izići da izvidiš. Molim te obuci skafander."
     "U ratnom smo stanju", odvrati kzin. "Ja zapovedam."
     "Odlično. Šta ćeš sada učiniti?"
     Kzin je bio dovoljno razuman da ne odgovori. Već je gotovo završio sa oblačenjem slojevitog balona i teškog ruksaka koji su mu služili kao skafander. Očigledno je nameravao da iziđe i pogleda.

     Krenuo je na jednom letciklu: bilo je to vozilo u obliku đuleta, sa potisnicima i sedištem na rasklapanje.
     Posmatrali su ga kako manevriše duž niti tame koja se grčila. Znatno se bila ohladila; rese bleštavila oko tamnog središta pretvorile su se od ljubičasto-belih, preko belo belih, do narandžasto-belih. Gledali su kako se Govornikova tamna masa odvaja od letcikla i kreće oko ugrejane, izuvijane žice.
     Mogli su da čuju kako diše. Jednog trenutka do ušiju im dopre iznenadno režanje. Ali on ne progovori ništa u zvučnik na odelu. Ostao je napolju čitavih pola sata, a za to vreme ugrejana jedinica postepeno je sve više tamnela, da bi na kraju postala gotovo nevidljiva. Konačno, on se vrati u Lažova. Kada je kročio u salon, zaokupio je njihovu potpunu i poštovanja vrednu pažnju.

     "Nije bila deblja od konca", reče kzin. "Kao što vidite, držim samo pola hvatača."
     On podiže uništenu alatku da bi bolje osmotrili. Hvatač je bio presečen duž ravne površine, a ravan preseka bila je uglačana poput ogledala.
     "Kada sam prišao dovoljno blizu i video koliko je nit tanka, zamahnuo sam hvatačem po njoj. Nit je glatko prošla kroz čelik. Osetio sam samo slab trzaj."
     Luis reče: "Vari mač mogao bi da učini nešto slično."
     "Ali vari mač je metalna žica u Slejverovom stazisnom polju. On ne može da se savije. Ova... nit se neprestano kretala, kao što ste mogli da vidite."
     "Znači nešto novo." Nešto što seče poput varimača. Lagano, tanko, snažno, izvan ljudskog umeća. Nešto što ostaje čvrsto pri temperaturama na kojima bi se prirodna supstanca pretvorila u plazmu. "Nešto odista novo. Ali otkud da se nađe na našem putu?"
     "Razmisli. Prolazili smo između senkovitih kvadrata kada smo udarili u nešto nepoznato. Zatim smo pronašli naizgled beskrajnu nit čija se temperatura mogla uporediti sa temperaturom u unutrašnjosti neke tople zvezde. Očito je da smo udarili u nju. Zadržala je toplotu iz sudara. Pretpostavljam da je bila razapeta između senkovitih kvadrata."
     "Verovatno. Ali zašto?"
     "Možemo samo da nagadamo", reče Govornik-Životinjama. "Inženjeri sa Prstenastog sveta koristili su senkovite kvadrate da bi obezbedili noćna razdoblja. Svrha, pravougaonika bila je, dakle, da zaklone sunčevu svetlost. Oni to ne bi mogli da ostvare ako bi plovili ivicom okrenuti prema Suncu.
     Inženjeri sa Prstenastog sveta iskoristili su nepoznatu nit da povežu pravougaonike u lanac. Zavrteli su lanac većom brzinom nego što je orbitalna da bi zategli nit. Kada su se niti zategle, pravougaonici su se postavili uporedo s Prstenom."
     To je stvaralo čudnu sliku. Dvadeset senkovitih kvadrata u majskom plesu oko motke, ivica spojenih nitima od pet miliona milja... "Potrebna nam je nit", reče Luis. "Šta bismo sve mogli uraditi sa njom."
     "Nisam nikako mogao da je donesem na brod. Nemoguće je odseći parče."
     Lutkar mu upade u reč: "Možda smo promenili kurs usled sudara. Možemo li na neki način proveriti da li ćemo promašiti Prstenasti svet?"
     Niko nije mogao da se seti nijednog.
     "Možemo da promašimo Prsten, ali prilikom sudara nam se možda previše smanjio momenat. Možemo zauvek da uđemo na eliptičnu orbitu", jadikovao je lutkar. "Tila, tvoja sreća nas je izneverila."
     Ona slegnu ramenima. "Nikad vam nisam ni rekla da sam srećković."
     "Poslednji me je pogrešno obavestio o tome. Da je on sada ovde, rekao bih mu nekoliko grubih reči, tom mom arogantnom vereniku."
     Večera se te noći pretvorila u obred. Posada Lažova poslednji je put jela u salonu. Tila Braun izgledala je bolno lepa s druge strane stola, u lakom, lepršavom crnom ogrtaču, sa šarama boje mandarine, koji sigurno nije težio ni jednu uncu.
     Iza njenih leđa lagano je rastao Prstenasti svet. Tila se povremeno okretala da ga pogleda. Svi su to činili. Ali ako je Luis mogao samo da nagađa osećanja tuđinaca, u Tili je jedino video žudnju. Ona ju je osećala, isto kao i on: neće promašiti Prstenasti svet.
     Te noći su tako divlje vodili ljubav da ju je to prvo iznenadilo, a zatim oduševilo. "Znači tako strah utiče na tebe! Moraću to da zapamtim."
     Nije mogao da joj uzvrati osmehom. "Neprestano mislim da nam je ovo možda poslednji put." Bilo s kim, dodade on, u sebi.
     "Oh, Luise. Mi se nalazimo u brodskom trupu Opštih Proizvoda!"
     "Pretpostavi da stazisno polje prestane da radi? Trup bi možda izdržao sudar, ali mi bismo bili pretvoreni u pihtije."
     "Za ime svemira, prestani da brineš!" Ona mu pređe noktima preko leđa, krenuvši sa obe strane. On je sasvim privuče, tako da mu nije mogla videti lice...
     Kada je čvrsto zaspala, lebdeći poput divnog sna između ploča za spavanje, Luis se odvoji od nje. Iscrpljen, zasićen, opušteno je ležao u toploj cevi kade sa lukovicom hladnog burbona koja je balansirala na obodu.
     Bilo je prijatno probati još jednom.
     Bebinje plavo sa belim prugama, mornarsko plavo bez ikakvih repova - Prstenasti svet se razastro preko neba. U početku je jedino pokrivač oblaka ispoljavao pojedinosti: oluje, uporedne duge, runo - sve umanjeno. Uvećavanje. Zatim obrisi mora... približno pola Prstenastog sveta bilo je pod vodom...
     Nesus se nalazio u svom ležaju, privezan, iz predostrožnosti umotan oko sebe samog. Govornik, Tila i Luis Vu bili su takođe privezani, ali su zato posmatrali.
     "Bolje gledaj ovo", posavetova Luis lutkara. "Topografija nam kasnije može biti od koristi."
     Nesus posluša: jedna pljosnata pitonska glava pojavi se da posmatra predeo koji se pomaljao.
     Okeani, vijugavi, svetlucavi kraci reka, niz planina.
     Dole se nisu primećivali znaci života. Morali bi se spustiti na manje od hiljadu milja da bi primetili znamenja civilizacije. Prstenasti svet promicao je mimo njih, odnoseći sa sobom pojedinosti pre nego što su ih i razabrali. No, to im i nije bilo važno, pošto bi u svakom slučaju pali na nepoznatu, ranije neviđenu oblast.
     Procena relativne brzine broda: dve stotine milja u sekundi. Njome su se sasvim lako mogli izvući iz sistema, da se nije umešao Prstenasti svet.
     Zemlja najednom izniknu ispod i sa strane, brzinom od sedam stotina sedamdeset milja u sekundi. Iskosa, jedno more u obliku salamandra, stvori se pred njima, poče da raste, promače ispod i nestade. Istog trena, predeo blesnu ljubičastim sjajem.

     Diskontinuitet.