7. ODSKOČNI DISK

     "To je bilo neučtivo", reče Tila.
     "Hiron ne želi da se sretne sa Nesusom. Zar vam nisam rekao? Oni Nesusa smatraju ludim."
     "Svi su oni ludi."
     "Pa, izgleda da oni tako ne misle, ali to ne znači da ti nisi u pravu. Još želiš da ideš?"
     Tila mu je odgovorila istim onim pogledom nerazumevanja kao i onda kada je pokušao da joj objasni šta znači ošinuti srce. "Još uvek želiš da ideš", Luis tužno potvrdi.
     "Naravno. Ko ne bi? Čega li se lutkari plaše?"
     "To nije tajna", reče Govornik-Životinjama. "Lutkari su kukavice. Ali nikako ne shvatam zašto uporno žele da saznaju nešto više od onoga što već znaju. Luise, oni su već prošli pored sunca sa Prstenom, putujući gotovo brzinom svetlosti. Uveren sam da tvorci Prstena ne mogu da putuju brže od svetlosti. Znači da nisu mogli da ugroze lutkare, niti će to ikada moći. No, nisam u stanju da razaberem kakva je naša uloga u svemu ovome."
     "To je bar jasno."
     "Moram li ovo da shvatim kao uvredu?"
     "Ne, naravno da ne. Stvar je u tome što smo mi suočeni sa problemom prenaseljenosti. Kako bi ti to razumeo, kada to nije slučaj sa tvojom rasom?"
     "Upravo tako. Molim te, objasni."
     Luis je pogledom preleteo preko pripitomljene džungle ne bi li opazio Nesusa. "Nesus bi to verovatno mogao bolje da rastumači. Šteta. No, dobro. Zamisli bilion lutkara na ovom svetu. Možeš li?"
     "Mogu ih pojedinačno namirisati. I sama pomisao na to tera me da se češem."
     "A sada ih zamisli na Prstenastom svetu. Kako ti to izgleda?"
     "Uuuh. Bolje, mnogo bolje, s obzirom na to da ima osam na sedmi više prostora. Ali i dalje ne razumem. Smatraš li da se lutkari spremaju na osvajanje? Ali kako bi se posle prebacili na Prsten? Oni nemaju poverenja u svemirske brodove."
     "Ne znam. Isto tako, oni ne ratuju. Ali nije to posredi. Problem je u tome da li je Prstenasti svet stvarno bezbedan za život?"
     "Uuuh."
     "Shvataš? Možda razmišljaju o tome da sagrade vlastite Prstenaste svetove. Možda očekuju da nađu neki prazan, tamo u Magelanovim Oblacima. Ta nada u svakom slučaju nije neosnovana. Ali to i nije važno. Oni moraju da znaju da li je bezbedan pre nego što bilo šta preduzmu."
     "Evo Nesusa", Tila ustade i priđe nevidljivom zidu.
     "Izgleda kao da je pijan. Da li lutkari piju?"
     Nesus nije kaskao. Približavao se na vrhovima prstiju, obilazeći krajnje oprezno jedno hromatski žuto pero visoko četiri stope; pokretao je jednu po jednu nogu, dok su mu se pljosnate glave klatile tamo-amo. Gotovo da je stigao do kupole za podučavanje kada mu se nešto slično, velikom crnom leptiru, spusti na leđa. Nesus kriknu poput žene i đipnu napred kao da želi da preskoči neku visoku ogradu. Doskočivši, poče da se kotrlja. Kada se zustavio, ostao je sklupčan u loptu, pogrbljenih leđa, prekrštenih nogu, a glava i vratova uvučenih među prednje noge.
     Luis pojuri. "Depresivni ciklus", povika preko ramena. Sreća i sećanje pomogoše mu da pronađe ulaz u nevidljivu kupolu i on jurnu napolje u park.
     Cveće je mirisalo isto kao i lutkari. (Ako sav život na svetu lutkara ima istu hemijsku osnovu, kako je Nesus mogao da koristi hranljive sastojke iz toplog soka šargarepe?) Luis krenu duž negovane, prašnjave, narandžaste živice, koja je krivudala pod pravim uglom, i ubrzo naiđe na lutkara.
     On kleče pored njega. "Ja sam, Luis", reče on. "Ne preti ti nikakva opasnost." On nežno zavuče prste u zamršenu dlaku na lutkarevoj lobanji i blago ga počeška. Lutkar se trže pri dodiru, a zatim se smiri.
     Doživeo je šok. Još je bilo rano da se lutkar suoči sa svetom. Luis upita: "Da li je stvorenje bilo opasno? To koje je sletalo na tebe?"
     "Ono? Ne." Kontraalt je bio prigušen, ali savršeno jasan i bez modulacija. "To je samo... njuškač cveća."
     "Kako je bilo sa onim-koji-vode?"
     Nesus se trgnu: "Dobio sam."
     "Odlično. A šta si dobio?"
     "Pravo da se razmnožavam i parnjake za to."
     "Jesi li se od toga toliko uplašio?" Verovatno je to bilo posredi, pomisli Luis. Nesus bi se mogao uporediti sa mužjakom pauka vrste crna udovica koga satire ljubav. Sa druge strane, ličio je na nervoznu devicu... oba pola ili bilo kog pola...
     Lutkar reće: "Mogao sam da ne uspem, Luise. Zbunio sam ih. Obmanuo sam ih."
     "Nastavi." Luis oseti da su im se Tila i Govornik-Životinjama pridružili. I dalje je nežno češkao Nesusa po grivi. Nesus ostade nepomičan.
     Prigušeni, jasni kontraalt reče: "Oni-koji-vode su mi ponudili zakonsko pravo da produžim vrstu, ako preživim putovanje na koje moramo poći. Ali to nije bilo sve. Da bih postao roditelj potrebni su mi parnjaci. Ko će se dobrovoljno upustiti u tako nešto sa manijakom-lutalicom?
     Morao sam da ih obmanem. Pronađite mi parnjaka, rekoh im, ili ne idem na put. Ako se ja povučem, povući će se i kzin, rekoh. Razbesneli su se."
     "Mogu misliti. Mora da si bio u maničnom stanju."
     "Doveo sam se u takvo stanje. Zapretio sam da ću im uništiti sve planove i predali su se. Neki bezlični dobrovoljac, rekoh mora da se spari sa mnom ako se vratim sa Prstena."
     "Divno. Dobar potez. Da li si dobio dobrovoljce?"
     "Jedan od naših polova je... vlasništvo. Neinteligentan; glup. Bio mi je potreban samo jedan dobrovoljac. Oni-koji-vode..."
     Tila upade: "Zašto ne kažeš jednostavno vođe?"
     "Pokušao sam da prevedem na vaš jezik", reče lutkar. "Tačniji prevod tog izraza bio bi, oni-koji-vode-otpozadi. Imamo izabranog predsednika ili onog-koji-govori-u-ime-svih ili... tačan prevod njegove titule bio bi Poslednji.
     Poslednji me je prihvatio za parnjaka. Rekao je da neće od nikoga zahtevati da na takav način žrtvuje svoje samopoštovanje."
     Luis zviznu. "To je nešto. Hajde, uvij se, zaslužio si. Bolje da si sada uplašen, sada kada je sve gotovo."
     Nesus se zagleda, opuštajući se na neki način.
     "Muči me zamenica", reče Luis. "Da li bi tebe trebalo da oslovljavam sa ona, ili možda Poslednjeg?"
     "To nije lepo od tebe, Luise. Ne razgovara se o polovima sa došljacima." Između Nesusovih nogu pojavi se jedna od glava i uputi mu prekoran pogled. "Ti i Tila ne biste vodili ljubav u mom prisustvu, zar ne?"
     "Veoma čudno! Baš smo o tome jednom razgovarali i Tila je kazala..."
     "Uvređen sam", izusti lutkar.
     "Zašto?" upita Tila. Lutkareva otkrivena glava zaroni, tražeći sklonište. "Ma hajde, iziđi odatle. Neću te povrediti."
     "Stvarno?"
     "Stvarno. Časna reč. Mislim da si dražestan."
     Lutkar se potpuno razmota. "Da li sam dobro čuo da me smatraš dražesnim?"
     "Aha." Ona pogleda u narandžasti zid Govornika-Životinjama i dodade: "Tebe takođe."
     "Ne bih hteo da te uvredim", primeti kzin. "Ali nemoj nikada više to da mi kažeš. Nikada."
     Tila ostade zbunjena.

     Prašnjava narandžasta živica, visoka deset stopa i potpuno pravolinijska, bila je opremljena kobaltno plavim pipcima koji su opušteno visili. Sudeći po njima, živica je nekada bila mesojed. Sada je predstavljala granicu parka; Nesus je svoju grupu vodio prema njoj.
     Luis je pretpostavljao da negde u živici postoji prolaz. Našao se u čudu kada je Nesus krenuo pravo kroz nju. Živica se rastvorila da propusti lutkara i zatvorila se iza njega. Oni krenuše za njim.
     Na mestu gde su ušli nebo je bilo potpuno plavo; ali kada se živica sklopila za njima, ono je postalo crnobelo. Naspram crnog neba neprekidne noći belasali su se pokretni oblaci, obasjani odozdo svetlošću grada koji se miljama prostirao unaokolo. Grada koji se najednom obreo pred njima.
     Na prvi pogled razlikovao se od zemaljskih gradova samo po razmerama. Zgrade su bile šire, sastavljene od više blokova, sličnije jedna drugoj; bile su i više, strašno visoke, tako da se celo nebo sastojalo iz osvetljenih prozora i osvetljenih terasa sa pravim, poput vlasi kose tankim pukotinama tame koje su označavale zenit. Nameštaj lutkara ovde je bio lišen pravih uglova; na zgradama su, naime, pravi uglovi bili preveliki da ozlede nemarno koleno.
     Ali zašto se grad na sličan način nije uzdizao i iznad parka? Na zemlji je bilo malo zgrada čija je visina prelazila jednu milju. Ovde nijedna nije bila niža. Luis pomisli na polja za zakrivljivanje svetlosti oko granica parka. Nikada nije došao u priliku da se raspita o pojedinostima. Bilo je to najmanje čudo sveta lutkara.
     "Naše vozilo je na drugom kraju ostrva", reče Nesus. "Možemo tamo stići za minut ili manje, ako upotrebimo odskočne diskove. Pokazaću vam."
     "Je li ti dobro sada?"
     "Da, Tila. Kao što Luis reče, najgore je prošlo." Lutkar se pomalo šepurio predvodeći ih. "Poslednji je moja ljubav. Treba samo da se vratim sa Prstenastog sveta."
     Staza je bila meka. Na prvi pogled činilo se da je od betona koji se preliva u svim duginim bojama, ali kada bi se kročilo na nju, stekao bi se utisak da je od vlažne, sunđeraste zemlje. Uskoro, pošto su prošli pored jednog veoma dugačkog bloka, stigoše do raskrsnice. "Moramo poći ovuda", reče Nesus, pokazujući im put glavom. "Nemojte kročiti na prvi disk. Sledite me."
     Na sredini raskrsnice nalazio se veliki, plavi pravougaonik. Okruživala su ga četiri plava diska, na početku svakog puta. "Ako želite možete da stupite na pravougaonik", reče Nesus, "ali ne i na pogrešne diskove. Pratite me." On zaobiđe najbliži disk, pređe raskrsnicu, otkaska na disk sa suprotne strane i nestade.
     Za trenutak niko se nije pomakao. A onda Tila zavika poput vile zloslutnice i potrča ka disku. Čas potom, nestade je.
     Govornik-Životinjama zareža i skoči. Ni tigar ne bi tako tačno procenio razdaljinu. Luis ostade sam.
     "Tako mi demona Magle", reče on začuđeno. "Imaju otvorene prenosne kabine."
     I on krenu napred.
     Obreo se na sredini sledeće raskrsnice, između Nesusa i Govornika. "Tvoja je ženska odjurila napred", reče Nesus. "Nadam se da će nas sačekati."
     Lutkar istupi iz pravougaonika u pravcu u kome je bio okrenut. U tri koraka stiže do diska i istog časa ga nestade.
     "Kakav projekat", reče Luis diveći se. Bio je sam, pošto je kzin već otišao za Nesusom. "Samo korakneš i to je sve. U tri koraka pređeš jedan blok. Poput magije. A blokove možeš podizati koliko ti duša želi!" On koraknu napred.
     Nosio je čizme od sedam milja. Trčao je lagano na prstima, a prizor se menjao posle svaka tri koraka. Kružni znakovi na uglovima zgrada mora da su predstavljali kodove adresa, koji su pešaka obaveštavali kada je stigao na odredište. Zatim treba samo da zaobide diskove i već je u središtu bloka.
     Duž ulice protezali su se izlozi koje je Luis želeo da pogleda. Ili su oni predstavljali nešto sasvim drugo? Ali ostali su bili blokovima ispred njega. Luis je mogao da ih vidi kako trepere na kraju kanjona zgrada. On ubrza kretanje.
     Na kraju jednog nogostupa tuđinci se obreše ispred njega, preprečivši mu put.
     "Plašio sam se da ne propustiš skretanje", reče Nesus i pođe levo.
     "Čekaj..." Ali i kzin je već nestao. Gde je, do đavola, bila Tila?
     Mora da je otišla napred. Luis skrenu levo i pođe. Čizme od sedam milja. Grad je promicao poput sna. Luis je trčao, a u glavi su mu se motale prikaze ušećerenih, razigranih šljiva. Besplatne staze kroz gradove, diskovi obojeni različitim bojama, međusobno udaljeni deset blokova. Diskovi za veće razdaljine - od sto milja, od kojih je svaki označavao središte grada, prijemne skverove promera celog bloka. Staze kojima se prelaze okeani: jedan korak i na ostrvu si! Ostrva kao gazno kamenje!
     Otvorene prenosne kabine. Lutkari su bili zastrašujuće napredni. Disk je imao svega jardu u prečniku i nije bilo potrebno s obe noge stupiti na njega da bi proradio. Jedan korak i već silazite na sledećem prijemnom skveru. Bilo je to tanj bolje od pokretnih trotoara.
     Dok je trčao, Luisu se u umu rodi predstava utvarnog lutkara, visokog na stotine milja, kako pažljivo bira put duž lanca ostrva; koračao je oprezno da ne bi promašio ostrvo i pokvasio članke. Zatim je utvarni lutkar postao još veći, a odskočni kamenovi pretvoriše se u svetove... lutkari su bili zastrašujuće napredni...
     Obreo se na obali mirnog, crnog mora, gde nije bilo odskočnih diskova. S one strane ivice sveta, uzdizale su se u uspravnoj liniji, naspram zvezda, četiri debela puna meseca. Na pola puta do obzorja nalazilo se jedno manje ostrvo, veličanstveno obasjano jakom svetlošću. Tuđinci su ga čekali.
     "Gde je Tila?"
     "Ne znam", reče Nesus.
     "Demona mu Magle! Nesuse, kako ćemo je naći?"
     "Ona mora nas da nađe. Nema potrebe da se brineš, Luise. Kada..."
     "Izgubljena je na stranom svetu! Svašta može da joj se dogodi!"
     "Ne na ovom svetu, Luise. Nema tog sveta koji je sigurniji od našeg. Kada Tila stigne do kraja ovog ostrva, otkriće da odskočni diskovi za druga dva ostrva neće proraditi kada kroči na njih. Slediće diskove oko obale dok ne pronađe jedan koji radi."
     "Misliš li ti da razgovaramo o izgubljenom kompjuteru? Tila je dvadesetogodišnja devojka?"
     Tila iskrsnu pored njega. "Hej. Malo sam se izgubila. Zbog čega ste uzbuđeni?"
     Govornik-Životinjama podrugljivo mu se isceri, pokazavši poput bodeža oštre zube. Izbegavajući Tilin zbunjeno-upitni pogled, Luis oseti kako mu gore obrazi. Ali Nesus samo reče: "Sledite me."
     Krenuli su za lutkarom linijom odskočnih diskova duž obale. Uskoro naidoše na jedan prljavi, smeđi petaugaonik i kročiše na njega...
     Narednog trena obreše se na goloj steni, veličanstveno osvetljenoj sunčevim cevima. Stenovito ostrvo veličine privatne svemirske luke. U središtu se uzdizala visoka zgrada i svemirski brod.
     "Pogledajte naše vozilo", reče Nesus.
     Na licu Tile i Govornika pojavi se izraz razočarenja; kzinove uši nestadoše u zaliscima, dok se Tila čeznutljivo osvrnu prema ostrvu koje su upravo napustili, prema zidu svetlosti koji su stvarale miljama visoke zgrade oslonjene jedna o drugu, naspram međuzvezdane noći. Ali Luis je samo gledao preda se, osećajući kako mu se prijatno opuštaju umorni mišići. Bilo mu je dosta čuda. Odskočni diskovi, ogromni grad, četiri pritočna sveta, boje tikve, koji vise iznad obzorja... sve je to izgledalo zastrašujuće. Ali brod nije bio takav. Sastojao se od trupa broj dva Opštih Proizvoda, koji je bio ugrađen u trouglasto krilo, opremljeno jedinicama potisnika i fusionim motorima. Sva mu je ta gvoždurija bila poznata i nije morao da postavlja pitanja.
     Kzin, međutim, pokaza da nije u pravu. "Čudno izgleda sa stanovišta jednog inženjera lutkara. Ne bi li se osećao sigurnijim, Nesuse, da se ceo brod nalazi unutar trupa?"
     "Ne bih. Projekat ovog broda predstavlja pravu novinu. Dođite, pokazaću vam." Nesus otkaska prema brodu.
     Kzin je postavio dobro pitanje.
     Opšti Proizvodi, trgovačka kompanija koju su posedovali lutkari, prodavali su raznu robu po poznatom svemiru; ali glavno bogatstvo zgrnuli su prodajom trupova. Postojala su četiri tipa, od globusa veličine košarkaške lopte, do globusa koji je imao preko hiljadu stopa u prečniku: trup broj četiri kao kod Dalekog leta; trup broj tri, sa, cilindrom zaobljenim na kraju i sa zaravnjenim donjim delom, predstavljao je dobar putnički brod za mnogočlanu posadu. Jednim takvim brodom oni su se pre nekoliko časova spustili na svet lutkara. Trup broj dva bio je tanki cilindar, uzan i zašiljen poput igle na oba kraja. Obično je u njemu bilo mesta samo za jednog pilota.
     Trupovi Opštih Proizvoda su providni za vidljivu svetlost, ali nisu propuštali nijedan vid elektromagnetske energije, niti materiju u bilo kom obliku. Ugled kompanije jamčio je za to, a ta garancija važila je na stotine godina i za milione brodova. Trup Opštih Proizvoda predstavljao je najsavršeniji izraz bezbednosti.
     Vozilo pred njima zasnivalo se na trupu broj dva Opštih Proizvoda.
     Ali... koliko je Luis mogao da vidi, u njemu su bili smešteni jedino sistem za održavanje života i hiperpogonska skretnica. Sve ostalo - dve jedinice potisnika okrenute nadole, dva mala fusiona motora smeštena na prednjem delu, veći fusioni motori na stražnjoj ivici krila, kao i dve ogromne čaure na vrhovima krila - u kojima mora da se nalazila oprema za osmatranje i komunikaciju, pošto Luis nigde drugde nije uspeo da primeti ništa slično - sve to bilo je smešteno na velikom delta krilu!
     Pola broda nalazilo se na krilu, izloženo opasnostima koje bi mogle da zabrinu jednog lutkara. Zašto nisu upotrebili trup broj tri i smestili sve unutra?
     Lutkar ih odvede ispod delta krila, do zašiljene krme trupnog odeljenja. "Cilj nam je bio da napravimo što manji broj pukotina u trupu", reče Nesus. "Shvatate?"
     Kroz trup providan poput stakla Luis ugleda cevovod debeo kao njegova butina koji se protezao do krilnog odeljenja. Stvari se Luisu tog časa učiniše pomalo zapetljane, ali onda ugleda kako se cevovod na jednom mestu vraća natrag u trup. Narednog trenutka on uoči motor koji je sve pokretao i metalna vrata koja su hermetički zaptivala otvor.
     "Običnom brodu", reče lutkar, "potrebni su mnogi otvori na trupu: za senzore koji ne koriste vidljivu svetlost, za reakcione motore, ukoliko se ovi koriste, za aparaturu za dovod goriva. Ovde postoje samo dva otvora, za cevovod i vazdušnu komoru. Kroz jedan prolaze putnici, a kroz drugi informacije. Oba se mogu hermetički zatvoriti.
     Naši inženjeri obložili su unutrašnjost trupa jednim providnim provodnikom. Kada je vazdušna komora zatvorena i aparatura žičanog cevovoda hermetički zaptivena, unutrašnjost predstavlja nesalomivu provodivu površinu."
     "Stazisno polje", pogodi Luis.
     "Tačno. Ako zapreti opasnost, celokupan sistem za održavanje života prelazi u stazis Slejverovog tipa za svega nekoliko sekundi. U stazisu ne protiče vreme, tako da putnicima ništa ne može da se dogodi. Nismo toliko ludi da se pouzdamo samo u trup. Laseri na vidljivu svetlost mogu da probiju trup Opštih Proizvoda, poubijaju putnike i razoružaju brod. Antimaterija je u stanju da potpuno dezintengriše trup Opštih Proizvoda."
     "Nisam to znao."
     "To nije na sav glas objavljeno."
     Luis se pomeri unazad ispod delta krila do mesta gde je Govornik-Životinjama ispitivao motore. "Čemu toliko motora?"
     Kzin zafrkta: "Jedno ljudsko biće sigurno ne može da zaboravi Nauk Kzina."
     "Oh." Razume se, svaki lutkar koji je proučavao kzinsku ili ljudsku istoriju znao bi za Nauk Kzina. Reakcioni pogon je oružje, čija je moć upravo srazmerna njegovoj efikasnosti. Ovde su potisnici bili namenjeni za miroljubivu upotrebu, a fusioni pogoni za oružje.
     "Sada mi je jasno kako ste naučili da rukujete brodom na fusioni pogon."
     "Naravno, Luise, prošao sam kroz ratnu obuku."
     "Ako slučajno dođe do još jednog rata između ljudi i Kzina."
     "Moram li pokazati svoju ratničku veštinu, Luise?"
     "Moraćeš", upade lutkar. "Naši inženjeri predvideli su da ovim brodom upravlja kzin. Da li bi želeo da pregledaš komande, Govorniče?"
     "Samo letimično. Takođe će mi biti potrebni podaci o performansi, dokumentacija o probnom letu i tako dalje. Da li je hiperpogonska skretnica pogonskog mehanizma standardnog tipa?"
     "Da. Nisu vršeni probni letovi."
     Tipično, pomisli Luis dok su išli prema vazdušnoj komori. Jednostavno su sagradili tu stvar za nas i ostavili je da nas čeka. Morali su. Nijedan lutkar nije bio voljan da je isproba. Gde se dela Tila?
     Već se spremao da je pozove, kada se ona ponovo pojavi na pentagramskoj ploči. Opet se igrala odskočnim diskovima, ne obraćajući uopšte pažnju na brod. Ukrcala se za njima, i dalje bacajući poglede pune čežnje na grad lutkara sa one strane crne vode.
     Luis ju je čekao kod unutrašnjih vrata vazdušne komore. Bio je spreman da joj prebaci zbog nehajnosti. Čovek bi pomislio da će postati opreznija nakon što se jednom izgubila!
     Vrata se otvoriše. Tila je sijala. "Oh, Luise, toliko mi je drago što sam pošla! Grad je - tako zabavan!" Ona ga uze za ruke i stisnu ih, s neopisivim žarom. Osmeh joj je bio poput svetlosti sunca.
     Nije mogao da je ukori. "Bilo je zabavno", reče on i strasno je poljubi. Zatim krenu prema kontrolnoj odaji, ruke obavijene oko Tilinog vitkog struka, palcem sledeći oblinu devojačkih bedara.
     Sada je bio sasvim uveren: Tilu Braun nikada nije ništa povredilo; nikada nije naučila da bude oprezna; nije shvatala šta je to strah. Prvu bol doživeće kao užasno iznenađenje. To bi je moglo potpuno uništiti.
     Samo preko Luisa Vua mrtvog moglo bi se to dogoditi.
     Bogovi ne štite budale. Budale su te koje štite sposobnije budale.

     Trup broj dva Opštih Proizvoda širok je dvadeset, a dugačak tri stotine stopa, zašiljen i spreda i pozadi.
     Veći deo broda bio je smešten van trupa, na tankom i prevelikom krilu. Sistem za održavanje života bio je dovoljno prostran da se u njega smeste tri dnevno-spavaće sobe, dugačak i uzan salon, kontrolna kabina i niz ormanića, kao i kuhinja, automat za lečenje, uređaj za recikliranje, baterije, i tako dalje. Kontrolna tabla bila je opremljena na kzinski način, a i oznake na njoj bile su na kzinskom. Luis je osećao da bi u nevolji umeo da upravlja brodom, ali samo veoma jaka nevolja mogla bi da ga natera da to pokuša.
     U ormanićima se nalazilo zlosutno obilje opreme za istraživanje. Nije bilo ničega u šta bi Luis mogao da upre prstom i kaže: "To je oružje." Ali bilo je stvari koje su se mogle upotrebiti kao oružje. Tu su se našla i četiri letcikla, četiri leteća ruksaka (podizni opasač plus katalistički nabojno-mlazni motor) uređaji za ispitivanje hrane, bočice sa raznim dodacima za ishranu, sanduče sa medicinskom opremom, vazdušni senzori i filtri. Neko je bio siguran, čak tanj ubeđen, da će se ovaj brod negde spustiti.
     Uostalom, zašto da ne? Vrsta napredna poput one što naseljava Prstenasti svet, ali i prikovana za njega zbog toga što ne poseduje hiperpogonski brod, mogla bi da ih pozove da se spuste. Možda je to bilo ono što su lutkari i očekivali.
     Na brodu nije bilo ničeg na šta Nesus ne bi mogao da pokaže i da kaže: "To nije oružje. To smo ukrcali zbog toga i toga."
     Na brodu su se nalazile tri različite vrste; četiri, ako muškarca i ženu ljudi posmatrate kao različite vrste, što bi kzin i lutkar svakako učinili. (Pretpostavimo da su Nesus i Poslednji bili istog pola. Uostalom, zašto dva mužjaka i jedna nerazumna ženka ne bi napravili dete?) Na osnovu toga, pretpostavljeni žitelji Prstenastog sveta mogli bi na prvi pogled uočiti da su različite vrste razumnog života kadre da se međusobno prijateljski ophode.
     Pa ipak, previše tih predmeta - laseri bleštave svetlosti, dvobojski ošamućivači - mogli bi se upotrebiti kao oružje.
     Skinuli su bezreakcione potisnike da ne bi oštetili ostrvo. Pola sata kasnije oslobodili su se slabe sile teže rozete lutkara. Luisu sinu tog časa da sem Nesusa, koga su poveli sa sobom, odnosno osim projektovanog lika Hirona, nisu videli nijednog lutkara na njihovom matičnom svetu.

     Nakon što su ušli u hiperpogon, Luis je proveo sat i po pregledavajući svaku stvar koja se nalazila u ormanićima. Bolje je biti siguran nego iznenađen, reče on u sebi. Ali oružje i ostala oprema izazivali su samo gorčinu u njemu, predstavljali su loš predznak.
     Bilo je mnogo različitog oružja, ali sva su se ona mogla upotrebiti i za nešto drugo. Laseri bleštave svetlosti. Motori na fusionu reakciju. Za vreme ceremonije krštenja prvog dana putovanja na hiperpogon, Luis predloži da se brod nazove Lažljivo kopile. Iz nekih svojih razloga Tila i Govornik se složiše. Nesus se nije protivio, opet iz nekog svog razloga.
     Putovali su na hiperpogon nekih nedelju dana, prešavši pri tom nešto više od dve svetlosne godine. Kada su se ponovo vratili u Ajnštajnov svemir, obreli su se u sistemu Prstenom okružene zvezde Gospod2. Luisa još nije napuštala slutnja.
     Neko je bio siguran, čak tanj ubeden, da će se oni spustiti na Prstenasti svet.