LARK

     Iz šume visokog, zanjihanog megabua izjahala je Urkinja, kurirka.
     Zar mi već stiže odgovor? - upita se on.
     Lark je pre samo nekoliko midura poslao jednoga teritorijalca, milicionera, kao glasnika, sa zadatkom da prenese poruku Lesteru Kembelu; a Kembel se nalazio u tajnom skrovištu visokih mudraca.
     Ali ne. Ova Urkinja tatarka, ogrubelog krzna, došla je galopom sve od Livade okupljanja dovde, do legla mrtvog, izgorelog mulk-pauka; dug put, predug za galopiranje bez zaustavljanja. Nije, usput, zastala ni da popije vrč krvi simle, da se koliko-toliko osveži. Sada, stižući u sklonište od blur-platna, ona pred zapanjenim ljudima zavuče glavu pravo u kofu vode, ničim razblažene, da se odmah napije; žeđ je bila tolika da je Urkinja izdržala taj ukus, za Ure strašno gorak. Samo se stresla.
     Zadihana, grabeći vazduh, a povremeno i još po nekoliko velikih gutljaja vode, glasnica poče kazivati zle vesti.
     Glasine su bile istinite: taj drugi zvezdani brod bio je titanske veličine, kao planina. Zaprečio je prolaz rečne vode, tako da se duboko blatnjavo jezero odmah stvorilo nad imobilisanom krstaricom Rothena. Dakle, oni koji su do nedavno radili sa Lingovom, njene kolege i poslodavci, bili su sada zarobljeni dvostruko. Preživeli svedoci javili su o pojavi poznatih obrisa u blistavo osvetljenim, ogromnim vratima na boku nove lađe. Obrisi su bile zupčasto-kupasti, sagrađeni od debelih prstenova. Ti prstenovi bili su raskošno masni, a prema vrhu sve manji.
     Neki od tih posmatrača, oni kojima su drevne legende bile bolje poznate, povikali su da to nije dobar znak, pa je nastalo bekstvo mnogih, što dalje od novog broda; ali vremena za bežanje bilo je vrlo malo. Smrtonosni zraci zasekli su u noć i pokosili sve živo što se našlo u prečniku od desetak strelometa.
     U zoru, neki osmatrači, najsmeliji, izvirili su i videli da je taj pojas zemljišta sav posejan mrljama, masnim, krvavim ili nagorelim. Neko je rekao: uspostavili su 'perimetar odbrane'. Ali nije bilo jasno zašto bi svemoćni zvezdani bogovi morali da se štite tako krajnjim postupcima.
     "Koliko mrtvih?" upita sada Dženi Šen, koja je u Larkovom odredu milicije imala čin narednika. Bila je to žena niskog rasta, ali mišićava; u prijateljskim odnosima sa njegovim bratom, Dverom. Svi su oni gledali treperenja svetlosti u daljini i svi su slušali zvuke nalik na grmljavinu, ali nisu tada ni slutili pokolj ovako strašan kako sad kurirka ispriča.
     Stotine mrtvih, odgovori Urkinja. Stotine. Ubili su i jednoga od visokih mudraca Zajednice, Aska. On je stajao nepomično, nedaleko od jedne grupe radoznalaca i smetenjaka, ljubitelja tuđina, i drugih; čekao je da, možda, razgovara sa novopristiglim vanjijoancima. Kad se slegla prašina i kad su vatre dogorele, videlo se da niko živ nije ostao, i da Aska, takođe, nema.
     Lekar, G'Keki, koji je nastavljao da neguje Uthena, iskaza ojađenost svih njih, uvrćući sva četiri pipka sa očima i šibajući po tlu repom, koji G'Kekima služi da se odguruju napred. To je njegovome narodu bio način da se kretnjama izrazi užasnutost. Ask je bio jedan od popularnijih mudraca, uvek spreman da se udubi u razmišljanje o bilo kom problemu jijoanskih naroda, i to svih jednako; i kad je trebalo davati bračne savete, i kad su Gheueni delili neko svoje leglo na dve jednake polovine, ali nisu znali tačno da podele imovinu. Ask je nekad 'mozgao' danima, nedeljama, pa čak i godinu dana, ali je na kraju uvek davao odgovor - ili je davao nekoliko različitih odgovora, lepezu mogućnosti.
     Pre nego što je glasnica otišla, Lark je uspeo, pozivajući se na svoj status mlađeg mudraca, da pogleda crteže u njenoj kurirskoj torbi. Pokaza ih i Lingovoj. Bile su to skice masivnog, ovalnog, kosmičkog broda, u poređenju sa kojim je brod Rothena, koji je nju doneo na ovu planetu, bio pravi patuljak. Lingino lice se smrači. Nije poznavala taj oblik, ali, svejedno, plašio ju je.

     Larkov glasnik, čovek, dakle stvor sa samo dve noge, otisnuo se na svoje dugo putovanje još u svanuće. Zašao je u šumu divovske bambusove trske, megabua. Nosio je molbu Lesteru Kembelu da im pošalje ličnu bibliotečku jedinicu Lingove, pomoću koje bi bilo moguće pročitati memorijske šipke koje su Uthen i on pronašli u razvaljenoj tuđinskoj bazi.
     Lingova je ponudila, prethodne večeri, da izvrši to očitavanje, ali sa ograničenim ciljem da 'podigne' samo informacije o epidemijama, a naročito o ovoj epidemiji koja je počela masovno da kosi Gheuene.
     "Ako je Ro-ken zaista pripremio mikroorganizme za izvršenje genocida, onda je on kriminalac i po našem zakonu."
     "Čak i jedan Rothen, gospodar, može to biti?" upitao je tada Lark skeptično.
     "Da. Nije s moje strane nikakvo odsustvo odanosti da tako nešto ispitam i da ustanovim da li je ta optužba istinita ili lažna. Međutim, ne očekujte od mene da pomažem u vođenju nekakvog rata protiv mojih kolega, protiv posade čiji sam član, ili protiv mojih pokrovitelja. Uostalom, oni su sada upozoreni i brane se dobro. Jednom ste nas iznenadili tim vašim tunelima i buradima baruta, uništili ste našu malu istraživačku stanicu. Ali otkrićete da čak ni vaši najbolje opremljeni zeloti ne mogu ništa nažao da učine zvezdanom brodu."
     Taj razgovor završio se pre nego što su saznali da se spustila druga letelica iz svemira. I mnogo pre nego što je stigao glas da je moćna rothenska krstarica sada svedena na igračkicu zarobljenu silom pravog kolosa iz kosmosa.
     Sada, dok su čekali da od Lestera Kembela stigne odgovor, Lark opet posla nekoliko svojih boraca da preturaju po izgorelim ostacima gustiša pokraj jezera i da donose zlatasto-providne grudve sa očuvanim predmetima, ako ih nađu. Galaktička tehnologija standardizovana je pre mnogo miliona godina, i ostala je standardizovana. Prema tome, nije nemoguće da je pauk-sakupljač nekom prilikom šćapio i uređaj za očitavanje bibliotečkih podataka i sačuvao ga na svoj način, zajedno sa svakojakim lepim, ali beskorisnim stvarima. Ako i nije baš neka velika verovatnoća da to sad nađu - barem nema štete od pokušaja; vredi se potruditi toliko.
     Lingova i on nastavili su da pregledaju jednu po jednu grudvu zlatastog prozirnog 'ćilibara'. Takođe su nastavili svoju igru obazrivog postavljanja pitanja i izbegavanja da se odgovori pošteno. Okolnosti se jesu izmenile - Lark se više u njenom prisustvu nije osećao onako glup kao ranije - ali ples je ostao isti.
     Za početak, Lingova je njemu postavljala pitanja o Velikom štampanju, događaju koji je bitno uticao (kao samo još jedan kasniji istorijski događaj, dolazak Svetog jajeta) na sudbinu zavađenih jijoanskih naroda. Lark je odgovarao sve istinito, ali nijednom reči nije pomenuo ogromnu zalihu knjiga u Biblosu. Umesto toga, opisivao je štamparski esnag, i fotokopirski, a naročito proizvodnju hartije: maljeve koji mlate pulpu, zastore na kojima se pulpa suši (i odakle se širi jak miris) i kako na kraju izlaze fini listovi gotove hartije, pod oštrim okom njegovog oca, slavnog Neloa.
     "Nemagnetni RAM, i to sa analognim beleženjem; sasvim nevidljiv iz kosmosa", reče Lingova, zadivljeno. "Bez ikakve upotrebe elektriciteta ili digitalne elektronike, tako da se sa orbite nema šta registrovati. Čak i kad smo, najzad, videli te vaše knjige, smatrali smo da su ručno prepisivane, a to teško da može uzdići ijednu kulturu. Neverovatno, jedna vučja tehnologija, a tako efektna... pod tako posebnim okolnostima."
     I posle ovog priznanja, Lark ostade nepoverljiv u pogledu stava ovih Danika, ili Denika, kako su još zvani; jer oni su, iako ljudi, uvek bili nekako spremni da odbace sva dostignuća sopstvenih predaka - osim ako ih je moguće nekako pripisati navodnom uplivu Rothena.
     Sad je bio red na Larka da nešto pita. On se opredeli da pođe drugim pravcem.
     "Izgledala si jednako zapanjena kao i svi mi, kad je ono stvorenje-maska spuznulo sa lica one Rothenke. Koju ste vi zvali Ro-pol."
     To se odnosilo na jedan događaj neposredno pre prve Bitke na Livadi okupljanja. Jedna Rothenka, poginula u eksploziji koja je razvalila njihovu bazu, ostala je zatim i bez pomoćnog, simbiotskog organizma koji je sve do tada njenom licu davao lep, harizmatičan izgled. Tako Ro-poline oči, nekada tople i izražajne, ostadoše beživotno izbuljene na oštrom, izduženom, maltene zverskom licu, daleko manje humanoidnom.
     Ling nikada do tog trenutka nije videla nijednog od svojih poslodavaca tako ogoljenog. Sada je na Larkovo pitanje reagovala oprezno.
     "Ja ne pripadam Unutrašnjem krugu."
     "Šta je to?"
     Lingova duboko udahnu. "Ran i Kun imaju povlasticu da o Rothenima znaju stvari koje većina nas Danika neće nikada saznati. Ran je čak putovao do jedne od rothenskih tajnih matičnih baza, koje su njima dom. Većina Danikenovaca nikad neće dobiti tu blagodet. Kad nismo na misijama, živimo sa našim porodicama u pokrivenim kanjonima stanice Porija, gde takođe stanuje stotinak naših pokrovitelja. Čak ni na Poriji, naše dve rase se ne mešaju u svakodnevnom životu."
     "Ipak, ne znati jednu takvu stvar, najosnovniju, o onima koji tvrde da su..."
     "Ma, dobro, čuju se povremeno svakojake glasine. Ponekad vidiš Rothena čije ti je lice nekako čudno... kao da je on jedan deo tog lica, hm, obukao pogrešno, nakrivo. Možda mi sami saučestvujemo u toj podvali, tako što, na nekom nivou svesti, ostajemo pri odluci da je ne primetimo. Ali to i nije bitno pitanje, zar ne?"
     "A šta jeste bitno pitanje?"
     "Implikacija koja proističe iz tvog stava bila bi da ja treba da budem užasnuta što oni nose na licu te simbionte da bi izgledali ljudskije. Da bi, u našim očima, delovali lepše. Ali zašto ne bi nosili takve, u suštini, proteze, ako će im to pomoći da budu našoj rasi bolji pastiri, da nas bolje vode ka izvrsnosti?"
     Lark progunđa: "Šta ćemo sa jednom sitnicom koja se naziva poštenje?"
     "Da li ti kažeš svom kućnom ljubimcu zukiru, ili šimpanzi, baš sve? Zar ne lažu roditelji svoju decu, ponekad, za dobro same te dece? Šta reći o zaljubljenima koji se trude da jedno pred drugim izgledaju što bolje? Jesu li i oni nepošteni?"
     "Razmisli, Lark", nastavi Ling. "Kolika je verovatnoća uopšte bila da se u Vaseljeni nađe jedna rasa koja bi, svojim licem, izgledala u ljudskim očima onako veličanstveno lepa, kao što su to Rotheni izgledali? Doduše, njihov izgled za nas je privlačan možda i zato što su u nekim ranim vremenima, na staroj Zemlji, stotinama hiljada godina uzdizali naše majmunolike pretke, maltene do nivoa pune razumnosti, pre nego što je počeo Veliki test. Tokom tog razdoblja naši preci možda su stekli naklonost ka takvom spoljašnjem izgledu, naklonost koja je sišla i do genetskog nivoa... Kao što su psi genetski izmenjeni tako što su vekovima odabirani da ostanu u životu samo oni koji su najradije prihvatali čovekov dodir.
     "Ipak", nastavi ona, "mi smo nedovršena bića, nedorađena; naša emotivnost je gruba. Da te pitam ja ovo, Lark. Ako bi tvoj posao bio da uzdižeš neku rasu prevrtljivih, svađalačkih stvorova, i ako bi primetio da bolje rezultate postižeš kao njihov nastavnik kad nosiš na licu nekog kozmetičkog simbionta, zar ne bi to činio?"
     Ne dajući Larku vremena da kaže svoje kategorično 'ne', ona zabrza dalje.
     "Zar ne koriste i neki pripadnici ovdašnjih šest rasa simbionte, takozvane reuge, za slične svrhe? Oni razapnu tu svoju providnu membranu preko tvojih očiju i sišu samo malo tvoje krvi, a za uzvrat ti omogućuju da očitavaš osećanja osoba oko tebe. Zar nisu reuzi jedan od životnih delova društvenog međudejstva koje održava ovu vašu Zajednicu?"
     "Hrrr-m", reče Lark. Bilo je to, zapravo, umblanje, i to skeptično umblanje Huniša koji u nešto ne veruje; iako čovek, a ne Huniš, Lark je to sasvim dobro izveo. Onda reče: "Reug nama ne pomaže da lažemo. Osim toga, reuzi nisu sami po sebi laž."
     Lingova klimnu glavom. "Da, ali vi nikad niste imali tako težak posao kao Rotheni - niste morali uzdizati stvorove tako brilijantne, a tako svađalački i baksuzno nastrojene, kao što su to ljudi. Rasu koja ima potencijal za neka buduća veličanstvena dela, ali koja je, upravo zbog toga, i vrlo ćudljiva i opasna, sklona pogrešnim zaokretima i smrtonosnim omaškama."
     Lark htede da se o ovome raspravlja, ali savlada taj svoj poriv. Jer ako bi se raspravljao, Lingova bi možda ostala samo još tvrdoglavije ukopana u ovaj svoj sadašnji rov; možda bi odbila da iziđe. Neka bude za sada dovoljno, reče on sebi, to što ona priznaje da je jedan Rothen možda počinio neka zla dela; da je taj jedan, Ro-ken, zbog svojih ličnih postupaka možda kriminalac.
     Uostalom, pomisli on, ko zna? Možda je to, zaista, pravi obim cele ove stvari. Jedan pojedinac, zločinac, pokušao je da izvede neki svoj plan. Možda je rothenska rasa zaista tako divna kao što ova cura kaže. Zar ne bi lepo bilo, reče on sebi, da ljudski rod ima takve pokrovitelje i veličanstvenu sudbinu koja će kroz manje od hiljadu godina početi da se ostvaruje?
     Ling je izgledala sasvim iskrena dok je govorila, nešto ranije, da će komandant krstarice Rothena da raščisti ovaj slučaj temeljito i pošteno.
     "Krajnje je neophodno", bile su tada njene reči, "da ubediš vaše mudrace da oslobode sve taoce i da predaju Ro-polino telo, kao i sve te takozvane 'fotograme' koje su vaši portretisti načinili. Nikakve ucene kod Rothena ne prolaze; to mora da vam bude jasno. Nije u njihovoj prirodi da pristanu ni na kakve pretnje. Ali ipak, ti navodni 'dokazi' koje ste vi prikupili mogli bi, na dugi rok, dovesti do štetnih posledica."
     Tako je, međutim, govorila pre šokantnih vesti da je i sama rothenska krstarica zarobljena, da se našla u 'zatvorskoj ćeliji' od neke vrste tečne svetlosti.
     Lark je prevrtao po rukama jedno od zlatnih 'jaja' mulk-pauka, duboko zamišljen. Lingova je još neko vreme razvijala tezu o mukotrpnoj, ali predivnoj sudbini koju njeni gospodari spremaju za impulsivni, brilijantno sposobni ljudski rod.
     "Znaš šta", reče on. "Ima nešto zavrnuto u celoj logici ove situacije."
     "A šta bi to bilo?"
     Lark je grickao donju usnu, kao da se rve sa nekim svojim neodlučnostima. Onda donese odluku: čas je da sve bude rečeno otvoreno.
     "Evo šta mislim. Ostavimo, za sada, po strani taj novi element koji se pojavio - naime, taj novi zvezdani brod. Možda Rotheni imaju sa nekim zvezdanim narodima svađe o kojima mi ne znamo ništa. Ili je možda naprosto banula jedna nova banda pljačkaša gena, podjednako rešena da pokrade gene iz biosfere Jijoa, samo jača. Uostalom, možda su jednostavno došli presuditelji iz galaktičkog Instituta za migracije, možda nam je ovo taj toliko najavljivani sudnji dan; ko od nas može sada reći da nije tako? Možda se upravo ostvaruje ono što je u Spisima predviđeno.
     Ali predlažem da se, za sada, ograničimo na razmišljanje o događajima koji su doveli do bitke na Livadi okupljanja - do bitke u kojoj si ti postala moj zarobljenik. Počelo je tako što je Blor Portretista fotografisao mrtvu Ro-pol bez njene maske. Ro-ken se na to strahovito razbesneo, i sledećeg trenutka naredio svojim robotima da poubijaju sve one koji su to videli.
     Ali", nastavi on, "zar nisi ti meni jednom prilikom govorila, sa punim pouzdanjem, da neće biti potrebno likvidirati ovdašnje svedoke vaše posete? I da vaši gospodari mogu 'sve da srede', pa čak i ako ostanu zapisi i usmena predanja, tako da kroz nekoliko stotina ili nekoliko hiljada godina postane u galaktičkoj javnosti poznato da su ljudski i rothenski otimači gena bili ovde, na Jijou?"
     "Govorila sam ti."
     "A ipak, sama priznaješ da je krađa gena suprotna galaktičkom zakonu! Znam da imaš to tvoje osećanje da su Rotheni 'iznad toga', da se oni ne bi spuštali tako nisko. Pa ipak, ne žele da budu uhvaćeni na delu.
     "Pretpostavimo da jednoga dana inspektori Migracionog instituta slete na Jijo i da tom prilikom uverljiva svedočenja, pa čak i fotografije, konačno dopru do njih. Svedočenja o tebi, Ranu i Kunu. A vi ste ljudska bića i otimači gena. Čak i ja znam da zakon 'svako svojoj rasi nek bude policija' preovlađuje u Pet galaksija. Znači, sankcije bi se onda sručile na Zemlju. Da li vam je Ro-ken objasnio kako oni, Rotheni, misle da to spreče?"
     Na licu Lingove stvorio se sumoran izraz. "Tvrdiš da su nas zavrnuli. Da su mene uputili da širim lažna uveravanja među lokalnim žiteljima, a za sve to vreme planirali da raspu infektivne agense i zatru sve svedoke."
     Očigledno je za nju bilo veoma bolno da to kaže.
     Utoliko je veće bilo njeno iznenađenje kad Lark, na ovo, odmahnu glavom odrično.
     "To sam i ja mislio, u prvo vreme, kad su se Gheueni svi porazboljevali. Ali ono što sada verujem još je gore."
     Ovo zaista privuče njenu pažnju.
     "A šta bi moglo biti gore od masovnog ubistva?" upita ona. "Ako se ta optužba dokaže, Ro-ken će u dolor lancima biti odvučen u neku od matičnih baza Rothena. Biće kažnjen kako nijedan Rothen već vekovima nije bio kažnjen!"
     Lark slegnu ramenima. "Možda je tako. Ali da mi zastanemo i malo porazmislimo.
     Kao prvo, Ro-ken se za genocid nije oslanjao samo na viruse i bakterije.
     Verovatno ima čitavu 'biblioteku' takvih mikroorganizama; mnoge zarazne 'klice' korišćene su u ratovima u prošlosti, širom Pet galaksija. Ne sumnjam da su međuzvezdani Gheueni odavno razvili protivsredstvo koje bi moglo zaustaviti ovu infekciju koja sada besni kroz organizam mog kolege Uthena - kroz njegove limfne kanale. Siguran sam da će sve to, što je Ro-ken smućkao, poubijati još mnogo nas."
     Zaustila je da ovo ospori, ali Lark brzo nastavi.
     "Ipak, ja znam kako dejstvuje kuga u prirodnim ekosistemima. Bilo bi statistički sasvim neverovatno da bilo koja pojedinačna bolest, ili čak niz različitih biolesti, likvidira baš sve žitelje Nagiba, svih šest rasa. Čak i najgenijalnije dizajnirani virusi ponekad posrnu - naiđu na nečiji slučajni, spontani imunitet. Osim toga, epidemija proređuje populaciju, a što je populacija proređenija, to je slabija mogućnost da zarazni agensi dopru do preživelih grupica koje su razasute tu i tamo, na velikim udaljenostima.
     Ne, Ro-kenu bi bilo potrebno još neko sredstvo, dodatno. A to je slom jijoanskog društva i početak potpunog rata između nas samih! Taj rat bio bi njima brat: izvlačili bi oni iz njega koristi, a ujedno bi ga podsticali da se razbukti do krajnosti. Bila bi to bitka tako ogorčena da bi svaka rasa gonila svoje protivnike krvnički, do najzabitijeg kutka Nagiba. Pri tome bismo mi sami, svojom voljom, rado širili još i nove infektivne mikroorganizme, samo da bismo jedni drugima 'došli glave'."
     Gledao je kako se Lingova bori da nađe neku pukotinu u njegovoj logici. Ali bila je lično prisutna kad je puštan snimak Ro-kenovih psiho-aktivnih poruka... bolesničkih poruka, kojima se htela raspiriti ludačka mržnja između šest rasa Jijoa. Prisutni građani nisu se 'primili' na te spletke samo zato što su upozoreni unapred; ali šta bi se desilo da su poruke emitovane kao što je Ro-ken planirao... pojačane neodoljivim talasnim medijumom, ali i autoritetom Svetog jajeta?
     "Ja ću o ovome ispričati, kod kuće", obeća ona tiho, glasom nejakim. "I on će biti kažnjen."
     "To je prijatno čuti", reče Lark. "Ali nisam završio. Vidiš, čak i ako bi kombinovao kugu i građanski rat, Ro-ken ne bi mogao biti potpuno siguran da će svih šest rasa iščeznuti i da se kroz pokolenja preživelih neće provući neko svedočanstvo, možda pukim slučajem, možda očuvano u nekoj pećini, koje bi najzad palo u ruke institutskim tužiocima. Ali zato bi Ro-ken mogao da odredi koja rasa će biti okrivljena za zločin, na kraju svega. I koja bi, u skladu s tim, bila kažnjena. U sudbinu jedne određene rase oni, Rotheni, već su odavno navikli da se mešaju, svojim svakojakim manipulacijama. A ta rasa je homo sapiens.
     Kako ja sagledavam stvari", nastavi Lark, "Ro-kenov plan sastojao se iz nekoliko delova. Prvo, obezbediti da ljudi, Zemljani, budu omraženi. Drugo, oslabiti preostalih pet rasa, pomoću epidemija koje bi se mogle pripisati ljudima. Ali, na kraju, naročito pripaziti da nijedno ljudsko biće ne preživi na Jijou. Njemu nije bilo bitno da li će od ostalih pet rasa ipak ostati neko živ, imati potomstvo i preneti priču sledećim pokolenjima."
     Ling je zurila u njega. "Pa, kakva bi korist bila od toga? Sam kažeš da bi svedočenje na kraju moglo dospeti pred..."
     "Moglo bi, ali ako bi na Jijou ljudi sa Zemlje ostali samo uspomena, i to uspomena koju svako mrzi, istorija bi bila napisana ovako: doleteo je jednom jedan brod pun ljudi, ukrao gene i pokušao da pobije sve žitelje Nagiba. Niko se ne bi trudio da precizira koji ljudi su to počinili.
     U budućnosti - možda kroz samo nekoliko vekova, ako neko anonimno dojavi Institutima da se ovde nešto 'muvalo' - galaktičko sudsko veće sletelo bi na Jijo. Sudije bi čule sledeću verziju: ljudi sa Zemlje počiniše zločine nezapamćene. Sankcije bi, dakle, bile izrečene Zemlji, i to u celosti samo i jedino Zemlji, a Rotheni bi se izvukli savršeno, bez ikakve štete."
     Ling je još jedan dugi trenutak ćutala, razrađujući ovu logiku. Onda diže pogled i široko se osmehnu.
     "Poprilično si me bio zabrinuo, ali našla sam ti grešku!"
     Lark nagnu glavu na jednu stranu. "Reci mi, svakako."
     "Tvoj dijabolični scenario sasvim se lepo uklapa, ne valjaju mu samo - dve stvari. Prvo...
     Rotheni su pokrovitelji celog ljudskog roda. Zemlja i njene kolonije, iako su trenutno pod vladavinom onih darvinističkih budala koje sebi daju naziv 'Teraagentski savet', predstavljaju, i danas, ogromnu glavninu našeg genetskog fonda. Rotheni nikad ne bi dopustili da se nešto zlo sruči na naš matični svet. Čak i u ovoj sadašnjoj galaktičkoj krizi, oni deluju zakulisno sa ciljem da Zemlja ostane bezbedna, ma koliko neprijatelja da se uroti protiv nje."
     Opet to pominjanje nekakvih navodnih štetnih postupaka ljudi koji su mnogo megaparseka daleko... Lark je čeznuo da pođe za tim tragom, ali Lingova je nastavila sa svojim argumentima.
     "Drugo. Pretpostavimo da je Ro-ken želeo da svali svu krivicu na ljudska bića. Ako je tako, zašto su onda on i Ro-pol uopšte izišli iz stanice i pokazali se? Šetali su se, i već time su omogućili da umetnici skiciraju njihov lik, da skribi zabeleže njihove reči; zar nisu time izložili rothensku naciju onoj istoj opasnosti koja je, po tvom uverenju, bila namenjena Zemlji?"
     Ling je, očigledno, bila voljna da prihvati da njen neposredni pretpostavljeni može biti ludak ili zločinac, ali je nastavila braniti rasu svojih pokrovitelja bedemima logike. Lark, takođe jeretik, nije bio previše oduševljen što će morati da sruši ta njena uverenja.
     "Žao mi je, Lingova, ali moj scenario ostaje na snazi.
     Tvoja prva poenta važila bi samo ako su Rotheni zaista pokrovitelji naše rase. Znam da je to središnja premisa oko koje je organizovano tvoje školovanje i vaspitanje. Ali činjenica da ti u nešto veruješ nije dokaz da je to i istinito. Priznaješ da je tvoj narod, za koji se kaže da su Danici, Danikenovci, ili Denici - veoma malobrojan; da živi na jednoj izolovanoj stanici u svemiru; i da od galaktičkih bića viđa samo nekolicinu Rothena, ponekad. Ako ostavimo po strani mitske priče o posetiocima iz NLO i o egipatskim piramidama, i tome slično, ostaje, zapravo, samo rothenska tvrdnja kao jedini dokaz da su oni ikada imali ikakve veze sa našom rasom. Mogla bi to biti čista laž. Možda naprosto zbijaju šalu sa nama.
     Što se tiče tvog drugog argumenta, pogledaj samo kako su se događaji odvijali. Ro-ken je neosporno znao da će neko nacrtati njegov portret, kad je izišao napolje, one večeri, da svojom harizmom deluje na masu i da usadi seme razdora. Pošto je ovih šest rasa živelo tako dugo zajedno, uspostavile su neka zajednička merila lepote; a Rotheni su bili zaista lepi!
     Možda je Ro-ken čak znao da imamo sposobnost da ugraviramo njihove slike u trajne metalne ploče. Kasnije, kad je video one prve Blorove fotografije, nije ni trepnuo. Doduše, malo se, kao, pogađao i natezao sa mudracima, ali i meni i tebi bilo je jasno da se on ne plaši tih 'dokaza' kojima su ga narodi Jijoa pokušavali uceniti. Samo je nastojao da dobije na vremenu, do povratka broda. To je moglo i uspeti; ali dogodilo se nešto drugo, maska je spala sa mrtve Rothenke i otkrilo se njeno pravo lice, koje je Blor fotografisao. E, tada je Ro-ken pohisterisao i dao ubilačko naređenje za masakr svih prisutnih!"
     "Znam", reče Ling. "Bilo je to ludilo. Ali, shvati. Uznemiravanje mrtvih vrlo je ozbiljna stvar. Mora biti da ga je to izbacilo iz ravnoteže, sasvim..."
     "Jest, iz ravnoteže, do mog levog kopita! Znao je on dobro šta radi. Pretpostavimo da jednog dana posmatrači iz nekog Instituta vide fotografije na kojima se razaznaju ljudi i nekakva mala družina koja mnogo liči na ljude, ali za koju nikad niko nije čuo; i da se sazna da su to počinioci krivičnih dela na Jijou. Zar bi te slike, i još tako primitivne, mogle ikada biti dovoljne za osudu Rothena?
     Možda bi i mogle, kad bi to bio pravi izgled rothenskog naroda. Ali nije. Naše primitivne slike nisu 'provalile' bezbednost Rothena sve dok maska nije spala sa lica one jedne Rothenke. Kroz vek, ili dva, neće više postojati simbionti-maske, niko ih neće nositi na licu, i zato niko neće znati da su maskirani Rotheni izgledali tako."
     "Šta ti sad to znači? Svaki Danik odrasta znajući, od rođenja, kako izgleda Rothen sa tim simbiontom na licu. Naravno da će biti živih ljudi koji će znati..."
     Njen glas utihnu i prestade. Ona se netremice zagleda u Larka. "Nije moguće da ti misliš..."
     "Zašto ne? Siguiran sam da su Rotheni, posle dugotrajnog druženja sa tvojim narodom, pripremili sva potrebna sredstva i za to. U trenutku kad im ljudska bića ne budu više potrebna kao fasada za njihove tajne planove, jednostavno će osloboditi široki spektar unapred 'skrojenih' virusa i Danici će pomreti, svi do poslednjeg. Rotheni će ih ukloniti isto kao što su planirali da odstrane celu ljudsku populaciju Jijoa.
     A što se toga tiče, kad temeljito isprobaju svoje naoružanje i na tvojoj grupi ljudi i na mojoj, oni će biti u dobrom položaju za prodaju takvog oružja neprijateljima Zemlje. Jer, kad naša rasa izumre, ko će ostati da digne glas i da kaže da nismo bili ništa krivi? Ko će se uopšte potruditi da potraži druge krivce u nizu sitnih krivičnih dela što su ih, širom Pet galaksija, počinili dvonožci koji su zaista veoma ličili na..."
     "Dosta!" povika Ling. Skoči na noge. Prozirne zlataste kugle popadaše iz njenog krila na zemlju. Uzmakla je korak-dva od Larka, dišući teško.
     On, ne popuštajući nimalo, ustade i pođe za njom.
     "Od kad smo pošli sa Livade okupljanja, ja praktično ni o čemu drugom ne razmišljam. I sve se uklapa. Sve, pa čak i činjenica da Rotheni ne dozvoljavaju tvom narodu neuralne priključke."
     "Pa, rekla sam ti već. To je zabranjeno jer bismo mi od toga mogli poludeti!"
     "Ma, stvarno? A Rotheni ne? Kako ih oni koriste? Šta su oni, viši stepen evolucije?" Lark prezrivo šmrknu. "A inače, čujem da danas ljudska bića na drugim mestima koriste neuralne priključke sasvim normalno."
     "Kako bi ti mogao da znaš šta 'na drugim mestima' rade..."
     Lark joj žurno upade u reč.
     "Istina je ovo. Rotheni ne mogu dopustiti da njihovi kućni ljubimci, ljudi, uključuju svoj um direktno u kompjutere, zato što bi jednog dana neko od vas Danika mogao mimoići one konzole iz kojih su sve 'nezgodne' istine izbrisane; mogao bi povući informacije neposredno iz Velike biblioteke. I mogao bi, dakle, doći do zaključka da ste vi pioni u ruk..."
     Lingova uzmače još jedan korak. "Molim te, Lark... ja ne bih ovo više."
     On oseti želju da prestane, da se sažali na nju. Ali suzbi to u sebi. Ovo se moralo reći otvoreno, sve do kraja.
     "Moram priznati da su lukavu prevaru smislili: da upotrebe ljudski rod kao fasadu za krađu gena i za druga svoja zlodela. Još pre dva veka, kad se Kivot otisnuo na put, naša rasa, ljudska, bila je na zlu glasu. Smatrani smo za jedno od najneuglednijih plemena među svim žiteljima Pet galaksija, da smo 'vučja rasa', zato što nijedan drevni klan nije stajao iza nas; nismo imali zaleđinu. Ako bi se ijedan rothenski zločin otkrio, mi bismo bili idealni za nabeđivanje. Dobro su to smislili. Pravo pitanje glasi: zašto bi ijedna grupa ljudi dozvolila da bude tako upotrebljena?
     A odgovor na to mogao bi se naći u istoriji, Lingova. Po našim tekstovima, ljudi su u vreme prvog kontakta patili od strašnog kompleksa niže vrednosti. Naši svemirski brodovi bili su kao kanui, a naišli su na divove, na krstarice jedne ogromne civilizacije svemirskih bogova. Moji preci i tvoji odabrali su dva različita načina da razreše taj kompleks; ali i jedni i drugi su se hvatali za slamku, tražeći makar i trunčicu nade.
     Kolonisti sa našeg broda Kivot, koga su neki nazivali još i Tabernakl, sanjali su o bekstvu na neko mesto gde neće biti na vidiku birokratiji i moćnim galaktičkim klanovima - gde će moći slobodno da se razmnožavaju i da ostvaruju onu staru romansu o naseljenicima na granici, slobodnoj divljoj granici. Nasuprot tome, vaši danički preci pohitali su da kao istinitu prihvate priču koju vam je 'prodavala' jedna banda veštih lažova. U priči je bilo nečeg laskavog, što je prijalo ljudskom ranjenom ponosu, jer je obećavalo veličanstvenu buduću sudbinu nekim ljudima, izabranima, i njihovom potomstvu... pod uslovom da rade sve što im se naredi. Pa makar to bilo i da njihova deca posluže kao mali pomoćnici u varanju i potkradanju, ulični lopovčići u službi jedne grupe gangstera, doduše galaktičkih."
     Lingova se sva tresla. Jednu ruku držala je kruto pruženu ka njemu, dlanom napred, kao da pokušava fizički da spreči nailazak bilo kakvih daljih reči.
     "Rek... la sam ti da pres...taneš", prozbori ona. Činilo se da ima problema sa disanjem; bol je rastapao njeno lice.
     Sad Lark zaista prestade. Preterao sam, reče on sebi; nek je i istina, previše je. Lingova se okrete i ode krutim koracima, nesigurno, pokušavajući da održi neki ostatak dostojanstva, prema kiselinskom jezeru koje je ležalo ispod poljane prekrivene okruglastim stenovitim gromadama preostalim od nekih bujurskih ruševina.
     A zar iko voli da njegov omiljeni pogled na svet bude poderan u dronjke? - reče Lark u sebi, gledajući kako Lingova dohvata komadiće kamena i baca ih u vodu pomešanu sa kiselinom. Većina nas radije bi odbacila sve dokaze u celom kosmosu, nego da prizna da ono u šta verujemo možda nije istinito.
     Ali, reče on sebi, naučnica u njoj neće joj dati da tako lako odvoji pogled od dokaza. Moraće ona da se suoči sa činjenicama, bez obzira na to da li su joj prijatne ili ne.
     Navika traganja za istinom teško se uči, a kad se stekne, donosi i dobro i zlo. Ne ostavlja ti nimalo utočišta kad naiđe neka nova istina koja boli.
     Lark je znao da ni njegova sopstvena osećanja nisu baš uzor jasnoće. U njemu se klobučio gnev, pomešan sa stidom što ni on sam ne uspeva da se drži svojih uverenja u čistom obliku. Bilo je tu i detinjasto zadovoljstvo što je uspeo da sruši raniju samozadovoljnu nadmoćnost Lingove... ali i razočaranje u samoga sebe što je bio rukovođen takvom pobudom, za koju nije ni znao da se u njemu žari. Lark je voleo da bude u pravu, iako bi ovog puta možda bolje bilo kad ne bi bio u pravu.
     Baš kad sam postigao da me ona ceni kao sebi ravnog, pomisli Lark. Možda je počinjala i da oseća izvesnu naklonost prema meni. Šta sam morao da uradim? Da se zaletim u njen život topoćući nogama i rušeći sve pred sobom, sve idole koje je ona obožavala zato što je od rođenja tako vaspitana. Morao sam da joj pokažem okrvavljene ruke njenih bogova.
     Možeš ti u raspravi dokazati da si u pravu, dečko, ali ko će ti ikad u potpunosti oprostiti za ovakav postupak? - upita se Lark.
     On odmahnu glavom: koliko toga je, možda, odbacio - samo zbog kratkotrajnog zadovoljstva iznošenja drastične istine.