EVASK

     Mogli biste, baš, i da se priviknete na ovo, prstenovi moji.
     Ovo što osećate kao da vas probada, to su moja kontrolna vlakna, koja puze kroz naše zajedničko unutrašnje jezgro, mimoilaze te vaše spore, zastarele krivuljice voska, priključuju se na svako od vaših toroidnih tela i prodiru u njega, uvode novi poredak.
     Počinje prvi čas. Naučiću vas da mirno služite nečemu što je od vas veće. Niste više hrpa prstenova u labavoj svađalačkoj koaliciji. Komponente večno paralizovane svojom neodlučnošću. Nema više beskonačnog glasanja o svemu što jedno nesigurno, uslovno ja treba da veruje ili ne veruje.

     Priznati valja da su tako dejstvovale one kupe naslaganih prstenova koje su naši preci bile; večito u nekoj rasklimanoj meditaciji, pokretne konfederacije, u močvarama (gde su razni mirisi vrlo jaki) sveta zvanog Jofeka. Zvezdani narodi su dolazili, ali nas nisu primetili; nismo izgledali kao perspektivna građa za Uzdizanje. Jedino su veliki crvasti Poe videli neki potencijal u našim precima zanetim u setne misli. Počeli su da uzdižu ta smirena kupasta bića.
     Avaj, posle milion godina truda narod Poa ostade razočaran, zbog naše pasivne trekijevske prirode.
     "Dajte, napravite neke nove prstenove za ove naše pulene", rekoše domišljatim Oailiama, "ne ide ovako, treba nešto da pokrene ove, da ih pojuri malo, da se pomaknu sa mrtve tačke."
     Oailie nisu podbacili; tako je veličanstveno bilo njihovo vladanje genetikom.
     A koji su nam to dar dali, pa su nas njime preobrazili?
     Nove prstenove. Ambiciozne.
     Vladaoce.
     KAO ŠTO SAM JA.