ASK

     Evo uspomene još jedne, prstenovi moji. Događaj je to koji se desio posle one kratkotrajne bitke na Livadi okupljanja; usledio je dok su odjeci bitke još mučili okolne šume i kanjone.
     Da li se vosak dovoljno zgusnuo? Možete li ga pogladiti i doživeti užasan nemir i stravičnu lepotu tog sutona, kao i oštrog, postojanog sjaja koji je tada prošao iznad naših glava, po nebu?
     Pratite pogledom masnu uspomenu na tu bleštavu tačku koja je proletela nebom, počela se spiralno spuštati i približavati.
     Svi smo, bez nedoumice, znali ko to dolazi.
     Krstarica Rothena... da pokupi plen, biološke uzorke ukradene sa ovog krhkog sveta.
     Da pokupi, štaviše, deo svoje posade, ostavljen na Jijou.
     A šta će naći na tlu? Stanicu razlupanu, posadu pobijenu ili odvedenu u zarobljeništvo.
     I nešto još gore: činjenicu da smo mi otkrili kako stvarno izgledaju njihova lica! Mi, izgnanici, mogli bismo svedočiti protiv Rothena pred galaktičkim sudom. Ako ostanemo živi.
     Ne treba biti genije pa dokučiti u kakvoj nevolji smo se, time, našli. Mi, šest izgnaničkih rasa na nesretnome Jijou.
     Kao što bi neki pisac sa Zemlje mogao kazati - našli smo se u lošemirisnim odbačenim materijama. Vrlo dubokim.