6.

     Neprijatelji te osnažuju.
     Saveznici oslabljuju.
     Govorim ovo u nadi da ću ti pomoći da razumeš zašto postupam onako kako postupam potpuno svestan da se velike sile okupljaju u mom carstvu sa jednom jedinom željom - željom da me unište. Ti koji čitaš ove reči možda si veoma dobro upućen u ono što se u stvari dogodilo, ali sumnjam da ih razumeš.

     'Ukradeni dnevnici'

     Obred 'pokazivanja' kojim su pobunjenici počinjali svoje sastanke odužio se za Sionu u nedogled. Sedela je u prvom redu. Pogled joj je lutao unaokolo, ali nijednom nije pao na Toprija, koji je upravljao obredom na svega nekoliko koraka od nje. Nikada ranije nisu koristili ovu prostoriju u magacinskim spremištima ispod Ona, ali budući da je bila slična svim ostalim mestima na kojima su se sastajali mogla je sasvim dobro poslužiti kao standardni model.
     Prostorija za sastanke pobunjenika - klasa B, pomisli nehajno ona.
     Službeno je bila označena kao skladište, te se stoga nije mogla menjati jednolična bela rasveta nepokretnih sjajnih kugli. Prostorija je bila približno trideset koraka dugačka i nešto malo uža. Do nje se moglo stići samo kroz lavirint sličnih komora od kojih je jedna bila prikladno opremljena krutim stolicama na rasklapanje namenjenim malim spavaonicama ovdašnjeg osoblja. Oko Sione je sada na tim stolicama sedelo devetnaest pobunjenika. Bilo je i nekoliko praznih mesta, namenjenih onima koji će možda zakasniti.
     Sastanak je zakazan između ponoći i jutarnje smene, kako bi se lakše prikrio priliv viška ljudi u odajama za poslugu. Većina pobunjenika prerušila se u energetičare - bili su odeveni u tanke sive pantalone i jakne za jednokratnu upotrebu. Nekolicina, uključujući i Sionu, nosila je zelena odela mašinskih inspektora.
     Toprijev glas jednolično je odzvanjao prostorijom. Dok je upravljao obredom uopšte nije skičao. U stvari, Siona je morala da prizna, bio je prilično dobar u tome, a naročito sa novajlijama. Od kada je Naila otvoreno izjavila da mu ne veruje, Siona je Toprija posmatrala drugim očima. Naila je znala da bude zagrižljivo naivna i da tako skida maske. A postojale su tu i neke stvari koje je Siona saznala o Topriju posle tog sukoba.
     Siona se konačno okrenu i pogleda ga. Hladna srebrna svetlost nije uspela da prikrije Toprijevo bledilo. Za vreme ogleda koristio je kopiju kris-noža, prokrijumčareni primerak kupljen od Muzejskih Slobodnjaka. Dok je posmatrala oštricu u Toprijevim rukama Siona se priseti tog događaja. Bila je to Toprijeva zamisao, a i njoj se tada činila dobrom. Poveo ju je na sastanak u jednu čatrlju u predgrađu. Krenuli su iz Ona u sumrak. Čekali su dugo u noć, dok tama nije bila dovoljno velika da prikrije dolazak Muzejskih Slobodnjaka. Slobodnjacima nije bilo dozvoljeno da napuštaju svoje siečke odaje bez naročite dozvole Bogocara.
     Gotovo da je bila od svega digla ruke, kad se Slobodnjak iznenada došunja iz tame. Napolju je ostavio pratnju da pazi na vrata. Topri i Siona sedeli su na neobrađenoj klupi oslonjenoj na vlažni zid, u potpuno praznoj odaji. Jedina svetlost dopirala je od prigušenožute baklje nataknute na štap zaboden u trošnom zidu od blata.
     Već Slobodnjakove prve reči ispuniše Sionu zlim slutnjama.
     "Da li ste doneli novac?"
     I Topri i Siona behu ustali kada je on ušao. Toprija, međutim, kao da nije uznemirilo to pitanje. On se potapša po kesi ispod odore; začu se zveket novca.
     "Evo novca."
     Slobodnjak je bio sav smežuran, namrgođen i pogrbljen. Imao je na sebi kopiju stare slobodnjačke odeće, a ispod nje nekakvu blistavu odoru, verovatno njihovu verziju pustinjskog odela. Kapuljača mu je bila namaknuta na čelo, zaklanjajući mu lice po kome su poigravale senke što ih je stvarala svetlost baklje.
     On osmotri prvo Toprija pa Sionu pre no što ispod odore izvuče neki predmet umotan u tkaninu.
     "To je verna kopija, ali od plastike", reče on. "Ne može se njime ni travka preseći."
     Zatim izvuče nož iz tkanine i podiže ga.
     Sionu, koja je kris-noževe viđala jedino po muzejuma i na retkim vizuelnim snimcima iz arhive njene porodice, obuze čudna napetost kada na ovom mestu ugleda oštricu. Osetila je da se u njoj budi nešto atavističko i ona načas ovog ubogog Muzejskog Slobodnjaka sa plastičnim kris-nožem zamisli kao pravog Slobodnjaka iz starih dana. Stvar koju je držao u ruci odjednom se pretvori u pravi kris-nož srebrnih oštrica koji je svetlucao sred žućkastih senki.
     "Lično jemčim da je nož čija je ovo kopija bio pravi", reče Slobodnjak. Govorio je prigušenim glasom koji je zbog naglašavanja zvučao nekako preteći.
     Siona odjednom razabra otrov koji je bio skriven u rukavu malih samoglasnika, i to je namah ispuni oprezom.
     "Samo pokušaj da nas izdaš i gonićemo te kao najgoru fukaru", reče ona.
     Topri je iznenađeno pogleda.
     Muzejski Slobodnjak se trže i skupi. Nož mu zadrhta u ruci, ali su ga njegovi patuljasti prsti još stezali kao da nekog dave.
     "Vas da izdam, gospo? Oh, ne. Ali učinilo nam se da smo premalo tražili za ovu kopiju. Iako kopija nije naročita, njenom izradom i prodajom na ovakav način izlažemo se smrtnoj opasnosti."
     Siona se zagleda u njega, prisećajući se reči starih Slobodnjaka iz Usmenih Predanja. "Kad jednom stekneš dušu trgovca, suk ti postaje suština postojanja."
     "Koliko tražite?" upita ona.
     On navede sumu dvostruko veću od prvobitne.
     Topri uzdahnu.
     Siona pogleda Toprija. "Imaš li toliko?"
     "Ne baš, ali dogovorili smo se... "
     "Daj mu to što imaš, sve", reče Siona.
     "Sve?"
     "Zar nisam tako rekla? Svaki novčić iz kese." Zatim se okrenu Muzejskom Slobodnjaku. "Znamo ti ime. Ti si Teišar, pomoćnik Garuna iz Tuonoa. Mentalitet ti se odlikuje sukom i zato se sva naježim kada pomislim u šta su se izmetnuli Slobodnjaci."
     "Gospo, svi moramo živeti", pobuni se on.
     "Ti ne živiš", reče ona. "Odlazi!"
     Teišar se okrenu i udalji, stiskajući na grudima kesu s novcem.
     Sećanje na to nikako joj nije izlazilo iz glave dok je sada posmatrala Toprija kako maše kopijom kris-noža pri pobunjeničkom obredu. Nismo bolji od Teišara, pomisli. Kopija je gora od ničega. Topri je vitlao glupom oštricom dok je obred polako privodio kraju.
     Siona odvoji pogled od njega i poče da posmatra Nailu, koja je sedela s njene leve strane. Naila je gledala čas u jednom čas u drugom pravcu. Posebno je obraćala pažnju na novajlije u dnu prostorije. Naila nikom nije lako poklanjala svoje poverenje. Siona šmrknu kada strujanje vazduha donese miris maziva. Dubine Ona oduvek su opasno mehanički zaudarale! Ona ponovo šmrknu. Još i ova prostorija! Nije joj se dopadalo mesto njihovog sastanka. Vrlo lako je moglo biti i zamka. Stražari su mogli da odseku spoljašnje hodnike i unutra pošalju naoružane tragače. Ovo je sasvim lako moglo biti mesto kraja njihove pobune. Sionina nelagodnost se udvostruči kada se priseti da je upravo Topri izabrao ovu prostoriju.
     Jedna od Ulotovih retkih grešaka, pomisli ona. Jadni mrtvi Ulot saglasio se s Toprijevim prijemom među pobunjenike.
     "On je niži funkcioner u gradskim službama", objasnio im je tada Ulot. "Topri nam može pronaći mnoga korisna mesta za sastajanje i pomoći nam u nabavljanju oružja."
     Topri je stigao gotovo do kraja obreda. Položio je nož u izrezbareni kovčežić i spustio ga pažljivo na pod pored sebe.
     "Moje lice je moj zalog", reče on. Okrenuo je profil onima u sobi, prvo jednu, a zatim i drugu stranu. "Pokazujem vam svoje lice da me svagda možete prepoznati i biti sigurni da sam jedan od vaših."
     Glupavi obred, pomisli Siona.
     Ali nije se usuđivala da ga prekine. Kada je Topri iz džepa izvukao crnu masku od gaze i prekrio njome lice i ona sama uze masku i navuče je. Svi u prostoriji učiniše isto. A onda nastade komešanje. Većina je bila obaveštena da je Topri doveo naročitog posetioca. Siona pričvrsti masku iza vrata. Nestrpljivo je očekivala da vidi tog posetioca.
     Topri ode do jednih vrata prostorije. Nastade komešanje dok su svi ustajali, sklapali stolice i naslanjali ih o zid nasuprot vratima. Na Sionin znak Topri kucnu tri puta o ploču vrata, sačeka odbrojivši u sebi do dva, a zatim kucnu četiri puta.
     Vrata se otvoriše i jedan visok čovek u tamnosmeđem, službenom trikou uđe u prostoriju. Nije nosio masku, te svi mogadoše da mu vide lice - mršavo i zapovedničko, sa uskim usnama, oštrim nosom, tamnosmeđim očima duboko usađenim ispod gustih obrva. To lice smesta prepozna većina ljudi u prostoriji.
     "Prijatelji moji", reče Topri, "predstavljam vam Ijoa Kobata, ambasadora sa Iksa."
     "Bivšeg ambasadora", reče Kobat. Glas mu je bio hrapav i veoma odmeren. Okrenuo se zidu ka kome su gledali svi maskirani ljudi u prostoriji. "Danas sam dobio naređenje našeg Bogocara da napustim Arakis jer sam pao u nemilost."
     "Zašto?"
     Siona postavi ovo pitanje naglo, bez ikakvih uvodnih formalnosti.
     Kobat hitro okrenu glavu, upravivši pogled prema njenom maskiranom licu. "Neko je pokušao da ubije Bogocara. Oružje ga je dovelo do mog traga."
     Sionini sadruzi se razmakoše, tako da između nje i bivšeg ambasadora ostade prazan prostor, jasno stavljajući time do znanja da su joj potčinjeni.
     "Zašto vas onda nije ubio?" upita ona.
     "Mislim da je želeo da mi stavi time do znanja kako nisam toga vredan. Pored toga, hteo je da me iskoristi kao nosioca poruke na Iks."
     "Kakve poruke?" Siona krenu kroz raščišćen prolaz i zaustavi se na dva koraka od Kobata. Jasno je uočavala kako u njemu, dok je proučavao njeno telo, raste seksualna napetost.
     "Vi ste Moneova kćer", reče on.
     Bešumna napetost rasprsnu se prostorijom. Zašto li je otkrio da ju je prepoznao? Koga li je još prepoznao? Kobat nimalo nije izgledao kao budala. Zašto li je ovo učinio?
     "Vaše telo, glas i način ophođenja dobro su poznati ovde u Onu", reče on. "Ta maska je besmislena."
     Ona strgnu masku s glave i nasmeši mu se. "Slažem se. A sada, odgovorite na moje pitanje."
     Siona oseti da joj se Naila primakla sleva, kao i još dve pomoćnice koje je ova izabrala.
     Siona takođe primeti da je Kobat shvatio pravo značenje njenih reči - očekuje ga smrt ako ne udovolji njenim zahtevima. Glas mu je i dalje bio veoma odmeren, ali govorio je sporije, pažljivije birajući reči.
     "Bogocar mi je rekao da zna za dogovor između Iksa i Esnafa. Pokušavamo da napravimo mehanički pojačivač za... one esnafske navigatorske talente koji za sada zavise od melanža."
     "U ovoj prostoriji nazivamo ga Crvom", reče Siona. "Kako bi ta vaša iksijanska mašina trebalo da deluje?"
     "Poznato vam je da je esnafskim navigatorima potreban začin, kako bi bili u stanju da uoče sigurnu stazu kretanja?"
     "Zamenićete navigatore mašinom?"
     "Nije isključeno."
     "Kakvu, onda, poruku nosite svojima u vezi s tom mašinom?"
     "Saopštiću im da mogu nastaviti sa projektom samo ako mu budu slali dnevne izveštaje o napredovanju."
     Ona odmahnu glavom. "Ti izveštaji uopšte mu nisu potrebni! To je glupa poruka."
     Kobat proguta knedlu ne prikrivajući više nervozu.
     "Esnaf i Sestrinstvo su oduševljeni našim projektom", reče on. "Sudeluju u njemu."
     Siona klimnu. "A za sudelovanje plaćaju tako što začin dele sa Iksom."
     Kobat je pogleda. "To je skup posao, a začin nam je neophodno potreban za uporedne testove koje vrše esnafski navigatori."
     "To je laž i prevara", reče ona. "Vaš uređaj neće nikada proraditi i Crv to zna."
     "Kako se usuđujete da nas optužite za..."
     "Ćutite! Upravo sam vam rekla pravu poruku. Crv nalaže vama Iksijancima da nastavite sa varanjem Esnafa i Bene Geserita. To ga zabavlja"
     "Moglo bi uspeti." Kobat je bio uporan.
     Ona mu se iznenada osmehnu. "Ko je pokušao da ubije Crva?"
     "Dankan Ajdaho."
     Naila uzdahnu. U prostoriji se mogao primetiti poneki znak iznenađenja; nabiranje veđa i zadržan dah.
     "Je li Ajdaho mrtav?" upita Siona.
     "Pretpostavljam, ali... ahhh, Crv naravno odbija da to potvrdi."
     "Zašto pretpostavljate da je mrtav?"
     "Tleilaksi su poslali novog Ajdaha, golu."
     "Shvatam."
     Siona se okrenu i dade Naili znak. Ova ode u drugi kraj prostorije i vrati se s malim paketom zamotanim u ružičasti suk papir, kakav dućandžije koriste za mali pazar. Naila predade zamotuljak Sioni.
     "Ovo će biti cena vašeg ćutanja", reče Siona pruživši zamotuljak Kobatu. "Zbog ovoga je Topriju bilo dozvoljeno da vas večeras dovede ovamo."
     Kobat uze paket ne skidajući pogled s njenog lica.
     "Ćutanja?" upita on.
     "Obavezujemo se da nećemo obavestiti Esnaf i Sestrinstvo da ih varate."
     "Mi ih ne vara... "
     "Ne pravite se ludi."
     Kobat pokuša da proguta knedlu kroz suvo grlo. Bilo mu je jasno šta je htela da kaže: istina ili ne, ako pobunjenici prošire jednu takvu vest u nju će svi poverovati. Bio je to 'zdrav razum' kako je Topri voleo da kaže.
     Siona pogleda Toprija, koji je stajao tik iza Kobata. Niko nije pristupio pobunjenicima zbog 'zdravog razuma'. Zar Topri nije shvatio da bi ga njegov 'zdrav razum' mogao izdati? Ona ponovo obrati pažnju na Kobata.
     "Šta je u paketu? upita on.
     Nešto u načinu na koji je to upitao reče Sioni da već zna odgovor.
     "Nešto što šaljem na Iks. Odnećete ga tamo za moj račun. To su kopije dvaju svezaka koje smo ukrali iz tvrđave Crva".
     Kobat se zagleda u paket koji je držao u ruci. Bilo je očigledno da je želeo da ga baci, budući da mu je ovo petljanje sa pobunjenicima natovarilo na leđa pogubniji teret no što je očekivao. On uputi prek pogled Topriju, kao da je želeo da mu kaže: 'Zašto me nisi upozorio?'
     "Šta..." On vrati pogled na Sionu i pročisti grlo. "O čemu se govori u tim... knjigama?"
     "Vaši ljudi nam to mogu reći. Mislimo da su to njegove vlastite reči, ispisane šifrom koju mi ovde ne umemo da pročitamo."
     "Zašto mislite da... "
     "Vi Iksijanci imate mozak za te stvari."
     "A ako ne uspemo?"
     Ona slegnu ramenima. "Nećemo vas kriviti. Međutim, ako iskoristite ove knjige za bilo šta drugo ili ako budete oklevali da nam podnesete potpun izveštaj o uspehu u dešifrovanju, onda ..."
     "Kako možete biti sigurni da mi..."
     "Nećemo se osloniti samo na vas. I drugi će dobiti kopije. Mislim da Sestrinstvo i Esnaf neće oklevati da pokušaju dešifrovanje tih svezaka."
     Kobat stavi paket ispod miške i stisnu ga uz telo.
     "Zašto mislite da... Crv ne zna za vaše namere... čak i za ovaj sastanak?"
     "Mislim da su mu poznate mnoge takve stvari, možda čak i ko mu je uzeo ove knjige. Moj otac veruje da on odista vidi budućnost."
     "Vaš otac veruje Usmenim Predanjima."
     "Svi u ovoj prostoriji veruju u to. Usmena Predanja se u važnim stvarima ne protive službenoj istoriji."
     "Zašto onda Crv ne preduzme nešto protiv vas?"
     Ona pokaza na paket ispod Kobatove miške. "Možda je odgovor tu unutra."
     "Ili vi i ove šifrovane knjige ne predstavljate za njega pravu pretnju!" Kobat nije prikrivao ljutinu. Nije voleo da ga bilo ko primorava da donosi odluke.
     "Možda. Recite mi, zbog čega ste pomenuli Usmena Predanja?"
     Kobat još jednom oseti pretnju u njenom glasu.
     "U njima se kaže da je crv nesposoban za ljudska osećanja."
     "Nije to u pitanju", reče ona. "Dobićete još jednu priliku da mi kažete pravi razlog."
     Naila se primače za dva koraka bliže Kobatu.
     "Ja... rečeno mi je da se podsetim Usmenih Predanja pre no što dođem ovamo, da vaši ljudi..." On slegnu ramenima.
     "Da ga mi opevavamo?"
     "Da."
     "Ko vam je to rekao?"
     Kobat proguta pljuvačku, baci preplašen pogled prema Topriju, a zatim ponovo upravi oči na Sionu.
     "Topri?" upita Siona.
     "Mislio sam da će mu to pomoći da nas shvati", reče naglo Topri.
     "A rekao si mu i ime svog vođe", reče Siona.
     "Već ga je znao!" Topri ponovo poče da pišti.
     "Na koje delove Usmenih Predanja je trebalo da obratite pažnju?" upita Siona.
     "A... ahhh, na atreidsku lozu."
     "I sada mislite da znate zašto mi se ljudi pridružuju u ovoj pobuni?"
     "Usmena Predanja tačno opisuju kako se on odnosi prema potomcima Atreida!" uzviknu Kobat.
     "A meni sada dopušta da se igram pobunjenika?"
     "Ja sam samo glasnik", reče Kobat. "Ako me ubijete ko će preneti vašu poruku?"
     "Ili poruku Crva!" dobaci Siona.
     Kobat ostade bez reči.
     "Mislim da ne razumete Usmena Predanja", reče Siona. "Takođe, mislim da ne poznajete dobro ni Crva, niti da razumete njegove poruke."
     Kobatovo lice pocrvene od besa. "Šta će vas sprečiti da postanete isto što i svi ostali Atreidi, tek lep poslušan deo..." Kobat naglo ućuta, iznenada svestan šta mu se omaklo u ljutnji.
     "Još jedan regrut za posilne Crva", reče Siona. "Kao što su Dankani Ajdahoi?"
     Ona se okrenu i pogleda Nailu. Dve pomoćnice, Anuok i Tav, postadoše najednom napete, ali ostaše nepomične jer im Naila ne uputi nikakv znak.
     Siona klimnu Naili.
     Shodno svojoj zakletvi Anuok i Tav zaprečiše izlaz. Naila ih sve zaobiđe i zaustavi se iza Toprija.
     "Šta... šta se dešava?" upita Topri.
     "Želimo da saznamo sve što je važno, sve ono što bivši ambasador može da podeli sa nama", reče Siona. "Želimo da čujemo celu poruku."
     Topri stade da drhti. Kobatovo čelo orosi se znojem. On kratko pogleda Toprija, a zatim svoju pažnju ponovo pokloni Sioni. Za Sionu je taj pogled predstavljao konačno skidanje vela iza koga se krio zaverenički odnos između ove dvojice.
     Ona se osmehnu. Ovo je samo potvrđivalo ono što je već saznala.
     Kobat se umiri.
     "Možete početi", reče Siona.
     "Ja... šta vi..."
     "Crv vam je dao privatnu poruku za vaše gospodare. Želim da je čujem."
     "On... on traži produžetak za svoja kola."
     "Znači, očekuje da još raste. Šta još?"
     "Treba da mu pošaljemo veliku zalihu radulijanskog kristalnog papira."
     "Šta će mu to?"
     "Nikada ne objašnjava svoje zahteve."
     "Takve stvari zabranjuje drugima", reče ona.
     Kobat gorko procedi: "Sebi, međutim, nikada ništa ne zabranjuje!"
     "Da li ste mu izrađivali zabranjene igračke?"
     "Ne znam."
     Laže, pomisli ona, ali odluči da ne isteruje stvar na čistinu. Dovoljno joj je bilo to što je saznala za postojanje još jedne pukotine u ljušturi Crva.
     "Ko će vas zameniti?"
     "Šalju Malkijevu nećakinju", reče Kobat. "Možda se sećate da je on..."
     "Sećamo se Malkija", reče ona. "Zašto Malkijeva nećakinja postaje novi ambasador?"
     "Ne znam. Ali to je bilo određeno i pre no što mi je Bo... Crv naložio da se povučem."
     "Kako se zove?"
     "Hvi Noree."
     "Staraćemo se o Hvi Noree", reče Siona. "Vi niste bili toga vredni. Hvi Noree mogla bi biti nešto drugo. Kada se vraćate na Iks?"
     "Odmah posle Svetkovine, prvim raspoloživim esnafskim brodom."
     "Šta ćete reći vašim gospodarima?"
     "O čemu?"
     "O mojoj poruci!"
     "Postupiće onako kako tražite."
     "Znam. Možete poći, bivši ambasadore Kobat."
     U žurbi da ode, Kobat se umalo ne sudari sa stražarkama na vratima. Topri krenu za njim, ali ga Naila uhvati za ruku i zadrža. Topri sa strahom osmotri Nailino mišićavo telo, a zatim pogleda Sionu, koja je čekala da se vrata iza Kobata zatvore pa da tek onda progovori.
     "Poruka nije bila namenjena samo Iksijancima već i nama", reče ona. "Crv nas izaziva i saopštava nam svoja pravila borbe."
     Topri pokuša da se otrgne od Naile. "Šta..."
     "Topri!" uzviknu Siona. "I ja mogu da pošaljem poruku. Poruči, dakle, mom ocu da obavesti Crva da prihvatamo izazov."
     Naila mu oslobodi ruku. Topri protrlja mesto gde ga je stezala. "Sigurno ne želite da..."
     "Odlazi dok još možeš i nikada se više nemoj vratiti", reče Siona.
     "Ne mislite valjda da sam..."
     "Rekla sam ti da odeš! Trapav si, Topri. Najveći deo života provela sam po školama Ribogovornica. Naučile su me da prepoznajem nespretnost."
     "Kobat sada zauvek odlazi. Kakve je onda štete bilo u tome da..."
     "Ne samo da je znao za mene, već je znao i šta sam ukrala iz Citadele! Ali nije znao da ću taj paket poslati na Iks preko njega. Po tvojim postupcima zaključila sam da Crv želi da pošaljem te knjige na Iks!"
     Topri stade da se povlači od Sione prema vratima. Anuok i Tav mu oslobodiše prolaz i širom otvoriše vrata. Sionin glas ga je pratio.
     "Ne poriči da je Crv bio taj koji je Kobatu govorio o meni i mom paketu! Crv ne šalje nespretne poruke. Reci mu da sam to kazala!"