33.

     Proroka ne mogu da zavedu prividi prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Nepromenjivost jezika određuje ovakve pravolinijske deobe. Proroci drže ključ za bravu jezika. Mehanička slika ostaje za njih samo slika. Ali ovo nije mehanička vaseljena. Pravolinijsku progresiju događaja utiskuje posmatrač. Uzrok i posledica? Nije sve u tome. Prorok obznanjuje sudbinske reči. Vi namah spazite stvar kojoj je 'dosuđeno da se dogodi'. Ali proročki tren oslobađa nešto od beskonačne slutnje i moći. Vaseljena podleže avetinjskoj mWni. Mudar prorok, stoga, skriva sadašnjost iza bleštavih naziva. Neupućeni tada ostaju u uverenju da je jezik proroka dvosmislen. Slušaoci nemaju poverenja u proročanskog glasnika. Nagon vam kazuje kako čin izgovaranja otupljuje moć takvih reči. Najbolji proroci vas privode zavisti i ostavljaju vam da sami provirite iza nje.

     'Ukradeni dnevnici'

     Leto oslovi Monea najhladnijim glasom koji je ikad upotrebio: "Dankan mi odbija poslušnost."
     Nalazili su se u jednoj zračnoj prostoriji od zlatnog kamena na vrhu južnog tornja Citadele. Bio je treći dan po Letovom povratku sa decenalne svetkovine u Onu. Otvorena vrata iza njega gledala su na Sarer, obliven oporim podnevnim suncem. Duvajući kroz taj otvor vetar je stvarao potmule, zujave zvuke, podizao prašinu i pesak, te je Moneo morao da žmirka. Činilo se da Leto ne primećuje ovu smetnju. Netremice je gledao put Sarera, gde je vazduh kipteo od vreline. Udaljeno talasanje dina nagoveštavalo je pokretljivost čitavog tog predela koju su samo njegove oči zapažale.
     Moneo je stajao zagnjuren u kisele mirise sopstvenog straha, znajući da vetar prenosi poruku ovih zadaha do Letovih čula. Pripreme za venčanje, uznemirenost među Ribogovornicama - sve je bilo paradoks. To ga je podsetilo na nešto što je čuo od Bogocara prvih dana svog službovanja.
     "Paradoks je pokazatelj koji ti kazuje da pogledom treba da dosegneš s njegove druge strane. Ako ti paradoksi smetaju, onda to odaje tvoju duboku želju za apsolutnim. Relativisti se odnose prema paradoksu samo kao prema zanimljivoj, možda zabavnoj ili čak strahotnoj misli, u svakom slučaju, poučnoj."
     "Nisi mi odgovorio", reče Leto. Okončao je sa proučavanjem Sarera i usredsredio svu težinu svoje pažnje na Monea.
     Moneo je jedino mogao da slegne ramenima. Koliko je blizu Crv? pitao se. Moneo je već zapazio da se po povratku iz Ona u Citadelu ponekad Crv budio. Nijedan znak te grozne promene još se nije pokazao u ponašnju Bogocara, ali je Moneo mogao da je nasluti. Da li je Crv mogao da naiđe bez najave?
     "Ubrzaj prireme za venčanje", reče Leto. "Neka bude što pre može."
     "Pre nego što proverite Sionu?"
     Leto je za trenutak ćutao, a onda reče: "Ne. Šta ćeš preduzeti u vezi sa Dankanom?"
     "Šta mi nalažete da preduzmem, gospodaru?"
     "Rekao sam mu da se drži podalje od Noree, da je izbegava. Kazao sam mu da je to naređenje."
     "Ona pokazuje naklonost prema njemu, gospodaru. Ništa više od toga."
     "Zašto bi ona gajila naklonost prema njemu?"
     "On je gola. Nema nikakve veze sa našim dobom. Nema korena."
     "Njegovi koreni su duboki koliko i moji!"
     "Ali on to ne zna gospodaru."
     "Da li se ti to prepireš sa mnom, Moneo?"
     Moneo ustuknu za pola koraka, znajući da ga to ipak ne uklanja van domašaja opasnosti. "Oh, ne, gospodaru. Ali ja uvek nastojim da vam iskreno saopštim ono što verujem da se događa."
     "Reći ću ti šta se događa. On joj se udvara."
     "Ali ona udešava njihove susrete, gospodaru."
     "Ti si, dakle, znao za to!"
     "Nisam znao da ste ih sasvim zabranili, gospodaru."
     Leto reče zamišljeno: "On je vešt sa ženama, Moneo, izvanredno vešt. Prozre njihovu dušu i navodi ih da se ponašaju u skladu sa njegovim željama. To je oduvek bio slučaj sa Dankanima."
     "Nisam znao da ste zabranili svaki njihov susret, gospodaru!" Moneov glas postade gotovo kreštav.
     "On je opasniji od svih prethodnih", reče Leto. "To je glavni nedostatak ovih vremena."
     "Gospodaru, Tleilaksi u ovom času nisu još spremni da isporuče njegovog naslednika."
     "A je li nam ovaj potreban?"
     "Sami ste to rekli, gospodaru. To je paradoks koji ne shvatam, no vi ste to rekli."
     "Koliko je vremena potrebno dok ne dobijemo zamenu za njega?"
     "Najmanje godinu dana, gospodaru. Želite li da saznam tačan datum?"
     "Učini to još danas."
     "Mogao bi da sazna za to. Ne zaboravite, njegov prethodnik je saznao."
     "Ne želim da se to ovog puta dogodi, Moneo!"
     "Znam, gospodaru."
     "Ne usuđujem se da o ovom razgovaram sa Noree", nastavi Leto. "Dankan nije za nju. A opet ne mogu da je povredim!" Izrekao je ovo gotovo jecajući.
     Moneo je nemo i sa strhopoštovanjem stajao.
     "Zar ti to nije jasno?" upita Leto. "Moneo, pomozi mi."
     "Jasno mi je da je sa Noree drugačije", reče Moneo. "Ali ne znam šta da učinim."
     "Šta je drugačije?" Letov glas poprimi neko prodorno svojstvo koje naprosto preseče Monea.
     "Mislim na vaš stav prema njoj, gospodaru. Drugačiji je od bilo čega što sam kod vas ikada video."
     Moneo u tom trenutku opazi prve znake - trzanje ruku Bogocara, početak zacakljenosti njegovih očiju. Bogovi! Crv dolazi! Moneo se oseti potpuno nezaštićenim. I najmanja kretnja tog glomaznog tela smrvila bi Monea. Moram da se obratim ljudskom biću u njemu.
     "Gospodaru", poče Moneo. "Čitao sam izveštaje i slušao o vašoj ženidbi sa vašom sestrom Ganimom."
     "Kada bi samo ona mogla sada da bude uz mene", uzdahnu Leto.
     "Ona nikad nije imala odnose sa vama, gospodaru."
     "Na šta to ciljaš?" upita Leto.
     Podrhtavanje Letovih ruku gotovo da preraste u grčevito trzanje.
     "Ona je bila... hoću da kažem, gospodaru, Ganima je imala odnose sa Hark al-Adom."
     "Svakako da je imala. Pa, vi svi Atreidi vodite pareklo od njih!"
     "Postoji li nešto što mi niste rekli, gospodaru? Da li je moguće... da sa Hvi Noree... imate odnos?"
     Letove ruke su s tako silovito tresle da se Moneo pitao da li je ovaj toga svestan. Zacakljenost njegovih krupnih plavih očiju se još više produbila.
     Moneo ustuknu još jedan korak prema vratima, ka stepenicama koje su vodile od ovog pogubnog mesta.
     "Ne pitaj me o tome", reče Leto. Glas mu je bio užasno dalek, izgubljen negde u dubokim prevojima njegove prošlosti.
     "Nikad više, gospodaru", reče Moneo. Uz naklon, on se pomače unazad na samo korak do vrata. "Razgovaraću sa Noree, gospodaru... i sa Dankanom."
     "Učini što možeš". Letov glas bludeo je daleko po tim tamnim unutrašnjim hodnicima u koje je jedino on bio u stanju da uđe.
     Moneo polagano skliznu kroz vrata, zatvori ih za sobom i nasloni se na njih, cepteći od straha. Ah, ovo je bilo bliže nego ikad.
     No, paradoks je ostao nerazrešen. Na šta je ukazivao? Kakvo je bilo značenje čudnih i bolnih odluka Bogocara? Šta je to iz dubine podiglo Crva koji je Bog?
     Iz Letove odaje doprla je nekakva lupnjava, silovito udaranje o kamen. Moneo nije imao smelosti da otvori vrata i proveri šta se unutra događa. Odgurnuo se od površine vrata koja su prenosila to strahovito lupanje i pošao niz stepenice, krećući se obazrivo i ne uzimajući dah sve dok nije stigao do prizemlja i Ribogovornice čuvarke koja je tamo stajala.
     "Je li uznemiren", upita ona, gledajući uz stepenice.
     Moneo klimnu. Oboje su sasvim razgovetno mogli da čuju lupnjavu.
     "Šta ga je uznemirilo?" upita čuvarka.
     "On je Bog, a mi smo smrtnici", reče Moneo. Bio je to odgovor koji je obično zadovoljavao Ribogovornice, ali sada su na delu bile nove sile.
     Pogledala je pravo u njega i Moneo ispod površine njenog blagog lica opazi spremnost ubice. Bila je to srazmerno mlada žena, sa kestenjastom kosom i običnim licem na kome su preovlađivali prćast nos i pune usne, no sada je iz njenih očiju izbijala oštrina i zahtev za neodložnim odgovorom. Samo bi istinska budala okrenula leđa tim očima.
     "Ja ga nisam uznemirio", reče Moneo.
     "Svakako da niste", složi se ona. Izraz lica malo joj omekša. "Ali volela bih da znam ko je to učinio ili šta je to izazvalo."
     "Mislim da je nestrpljiv zbog svog venčanja", reče Moneo. "Mislim da je sve ovo zbog toga."
     "Onda požurite s tim danom!" reče ona.
     "Na tome i radim", odvrati Moneo. On se okrenu i pohita niz hodnik ka svojim odajama u Citadeli. Bogovi! Ribogovornice su već postale jednako opasne kao i sam Bogocar.
     Taj glupi Dankan! Sve nas je izložio opasnosti! A Hvi Noree! Šta da se radi s njom?