21.

     Na safarijima kroz sećanja predaka naučim mnogo toga. Ustrojstva, ahhh, ustrojstva. Najviše muke mi zadaju zadrti liberali. Nemam poverenja u krajnosti. Zagrebi liberala i otkrićeš kabinetskog aristokratu. To je istina! Liberalne vlade uvek prerastu u aristokratiju. Birokratije izdaju prave namere ljudi koji stvaraju takve vlade. Ispravni u početku, ovi mali ljudi što obrazuju vlade koje su obećale da će izjednačiti društvene terete iznenada se nađu u rukama birokratske aristokratije. Normalno je da sve birokratije slede ovo ustrojstvo, ali pravo je licemerje pronaći ovo čak i pod komunizovanim barjakom. Ahhh, dobro, ako me ustrojstva ičemu uče, uče me onda da se i sama ponavljaju. Moja ugnjetavanja, ukupno uzev, nisu ništa gora od ostalih, a ja, bar, dajem novi nauk.

     'Ukradeni dnevnici'

     Dan za audijencije beše već dobrano odmakao u noć pre no što je Leto mogao da se sretne sa delegacijom Bene Geserita. Moneo je pripremio časne majke za ovo zakašnjenje, ponavljajući im uveravanja Bogocara.
     Podnoseći izveštaj Caru posle toga, Moneo je rekao: "Očekuju bogatu nagradu."
     "Videćemo", reče Leto. "Videćemo. A sada mi reci šta je to Dankan hteo od tebe kada si ušao."
     "Želeo je da sazna da li ste ikada ranije nekoga kaznili šibanjem."
     "Šta si mu odgovorio?"
     "Da o tome ne postoji zapis, i da nikada ranije nisam prisustvovao takvom kažnjavanju."
     "Šta ti je uzvratio?"
     "Da to nije atreidski."
     "Misli li da sam sišao s uma?"
     "To nije rekao."
     "Još ste o nečem razgovarali. Kakve brige muče našeg novog Dankana?"
     "Sreo je iksijansku ambasadorku. Rekao je da je Hvi Noree privlačna. Raspitivao se o..."
     "To se mora sprečiti, Moneo! Pobrini se da podigneš zid koji će onemogućiti bilo kakvu vezu između Dankana i Hvi Noree."
     "Kako moj gospodar naredi."
     "I naređujem. Idi sada i pripremi sve za naš susret sa ženama Bene Geserita. Primiću ih u Lažnom Sieču."
     "Gospodaru, krije li se neko posebno značenje u ovom izboru mesta sastanka?"
     "Običan ćef. Kada budeš izlazio reci Dankanu da može povesti četu čuvarki u obilazak grada kako bi predupredio neprilike."
     Čekajući delegaciju Bene Geserita u Lažnom Sieču, Leto je razmišljao o ovom razgovoru nalazeći da je pomalo i zabavan. Mogao je da zamisli reagovanja u svetkovinskom gradu kada kroz njega krene uznemireni Dankan Ajdaho na čelu čete Ribogovornica.
     Nalik na iznenadnu tišinu među žabama kada se približi grabljivica. Sada kada se našao u Lažnom Sieču Leto je bio zadovoljan izborom. Lažni Sieč, zgrada slobodnog oblika sa nepravilnim kubetima, na ivici Ona, imao je gotovo kilometar u prečniku. Bio je prvo prebivalište Muzejskih Slobodnjaka, a sada je pretvoren u njihovu školu, čijim su hodnicima i odajama patrolirale budne Ribogovornice.
     Dvorana za prijem u kojoj je Leto čekao bila je ovalnog oblika i dugačka oko dve stotine metara; osvetljavale su je ogromne svetleće kugle koje su lebdele u plavičastoj izolaciji nekih trideset metara od poda. Svetlost je rastakala tamnosmeđe i žutomrke boje imitacije kamena od koga je bilo izgrađeno čitavo zdanje. Leto je čekao na niskom ispustu na jednom kraju odaje, gledajući napolje kroz polukružni prozor duži od njegovog tela. Otvor, četiri sprata iznad tla, uokviravao je prizor u kome su se nalazili i ostaci drevnog zaštitnog zida sačuvani zbog pećina u liticama gde su atreidske čete jednom desetkovali napadači Harkoneni. Ledena svetlost prvog meseca posrebrila je obrise stena. Vatre su gorele na mnogo mesta na pročelju litice, otvoreni plamenovi tamo gde se nijedan Slobodnjak ne bi odvažio da se pojavi. Vatre bi zatreperile prema Letu kada bi ljudi prošli ispred njih. Muzejski Slobodnjaci koristili su svoje pravo da naseljavaju svete oblasti.
     Muzejski Slobodnjaci! pomisli Leto.
     Bili su tako plitkog uma i skučenih vidika.
     Ali zašto prigovaram? Onakvi su kakvim sam ih sam stvorio!
     Leto tada začu delegaciju Bene Geserita. Dok su prilazile pojale su težak napev sav od a tonova i samoglasnika.
     Moneo je išao ispred njih sa odredom čuvarki koje zauzeše položaj oko Letovog ispusta. Zaustavio se ispred samog Letovog lica, pogledao ga, a zatim se okrenuo prema otvorenoj dvorani.
     Žene dođoše po dve u redu, deset njih predvođene dvema časnim majkama u tradicionalnim benegeseritskim crnim odorama.
     "Ona s leva je Anteak, a s desna Lajsejala", reče Moneo.
     Imena podsetiše Leta na ranije Moneove uznemiravajuće i nepoverljive reči o časnim majkama. Moneo nije voleo veštice.
     "Obe su Istinozborke", reče Moneo. "Anteak je mnogo starija od Lajsejale, ali za ovu drugu se priča da je najbolja Istinozborka koju Bene Geserit ima. Primećujete da Anteak ima ožiljak na čelu. Nikako nismo mogli da otkrijemo odakle joj. Lajsejala je riđokosa i čini se veoma mladom, naročito kada se ima u vidu ugled koji uživa."
     Dok je posmatrao časne majke kako se približavaju sa svojom pratnjom, Letu navreše sećanja. Žene su nosile kapuljače namaknute na lice, skrivajući ga njima. Akolite i pomoćnice koračale su na pristojnoj udaljenosti... sve je bilo skladno. Neka ustrojstva se ne menjaju. Ove žene mogle bi slobodno da uđu i u pravi sieč, sa pravim Slobodnjacima koji bi ih pozdravili.
     Glave im znaju ono što tela poriču, pomisli Leto.
     Letov prodoran vid opazi ulizičku opreznost u njihovim očima, ali su odajom koračale sigurno, poput nekog ko veruje u svoju religijsku moć.
     Leto sa zadovoljstvom pomisli kako red Bene Geserita poseduje samo one moći koje im je on odobrio. Razlozi za ovakvu popustljivost bili su mu sasvim jasni. Od svih ljudi u Carstvu, časne majke su mu bile najsličnije - ograničene na sećanja samo svojih ženskih predaka i bližih ženskih rođaka iz njihovog obreda nasleđa - pa ipak, svaka od njih postojala je kao svojevrsno sabrano mnoštvo.
     Časne majke zaustaviše se na propisanih deset koračaja od Letovog ispusta. Pratnja se ćutke razmesti sa svake strane.
     Leta je zabavljalo da ovakve delegacije pozdravi glasom i ličnošću svoje babe, Džesike. Bene Geserite su to i očekivale i on ih nije razočarao.
     "Dobro došle, sestre", reče on.
     Glas je bio glatki kontra-alt, nesumnjivo Džesikini kontrolisani tonovi, uz sasvim malo podrugljivosti - glas snimljen i često proučavan u sestrinskoj Kapitoliji.
     Rekavši ovo, on oseti pretnju. Časne majke nikada nisu volele da ih pozdravlja na ovaj način, ali reakcija ove dve bila je nekako drugačija. I Moneo oseti isto. Podigao je prst i čuvarke se primakoše Letu.
     Prva progovori Anteak: "Gospodaru, gledale smo predstavu na trgu jutros. Šta dobijate takvim nepromišljenostima?"
     Znači, taj ton nam je po volji, pomisli on.
     Progovorivši sada sopstvenim glasom, on reče: "Vi ste ovog trenutka u mojoj milosti. Želite li možda da se to izmeni?"
     "Gospodaru", reče Anteak, "zaprepašćene smo kaznom na koju ste osudili jednog ambasadora. Ne razumemo šta time dobijate."
     "Ne dobijam ništa... Ponižavam se."
     Javi se Lajsejala. "Ovo može samo ojačati misli o tlačenju."
     "Pitam se zašto je samo nekolicina ikada o Bene Geseritima mislila kao o tlačiteljkama?" zapita Leto.
     Anteak reče svojoj sadrugi: "Ako se Bogocaru svidi da nam iznese razloge on će to i učiniti. Pređimo na svrhu našeg poslanstva ovde."
     Leto se osmehnu. "Vas dve možete prići bliže. Ostavite pomoćnice i pristupite."
     Moneo načini dva karaka udesno kada su se časne majke primakle na tri koraka od ispusta, krećući se na čudan način nalik na klizanje.
     "Gotovo kao da nemaju stopala!" požalio se jednom Moneo.
     Setivši se toga, Leto primeti kako Moneo veoma pažljivo posmatra dve žene. Izgledale su preteći, ali Moneo se nije usudio da prigovori zbog njihove blizine. Tako je naredio Bogocar: tako će i biti.
     Leto osmotri i pomoćnice koje su ostale da čekaju na mestu gde se benegeseritska pratnja prvobitno zaustavila. Akolite su nosile crne ogrtače bez kapuljača. Primetio je sitne tragove zabranjenih obreda na njima - po koju amajliju, mali komad nakita, šareni kraj marame tako složene da šarolikost dođe do izražaja.
     Leto je znao da časne majke to dozvoljavaju jer nisu mogle, kao ranije, da dele začin.
     Zamene za obred.
     Došlo je do vidnih promena u proteklih deset godina. Nova škrtost ovladala je razmišljanjem Sestrinstva.
     Pomaljaju se, razmišljao je Leto. Stare, stare tajne još su prisutne.
     Drevna ustrojstva ležala su usnula u sećanjima Bene Geserita tokom svih ovih milenijuma.
     Sada izlaze na površinu. Moram na to upozoriti Ribogovornice.
     On ponovo usredsredi pažnju na časne majke.
     "Imate neku molbu?"
     "Kako to izgleda biti na vašem mestu?" upita iznenada Lajsejala.
     Leto zažmirka. Zanimljiv napad. Nisu ga preduzele ima već više od jednog pokoljenja. Pa... zašto da ne?
     "Ponekad su moji snovi zapreteni i usmereni na čudna mesta", reče on. "Ako su moja kosmička sećanja mreža, razmislite onda o razmerama moje mreže, kao i o tome kuda me sva takva sećanja i snovi mogu odvesti."
     "Govorite o onome što zasigurno znamo", reče Anteak. "Zašto se napokon ne možemo udružiti? Više smo slični no što se razlikujemo."
     "Uskoro ću se povezati sa izrođenim Velikim Kućama koje oplakuju gubitak svog bogatstva u začinu!"
     Anteak ostade mirna, ali Lajsejala upre prstom u Leta. "Nudimo zajedništvo!"
     "Zar ja insistiram na sukobu?"
     Anteak se promeškolji i reče: "Priča se da postoji prastaro načelo sukoba koje potiče još od prve ćelije i stalno je na snazi."
     "Neke stvari su nesaglasne", složi se Leto.
     "Kako onda naše Sestrinstvo održava svoje zajedništvo?" upita Lajsejala.
     Leto prozbori čvršćim glasom. "Kao što dobro znate, tajna zajedništva leži u potiskivanju nesaglasnog."
     "Od saradnje bismo mogli imati velike koristi", reče Anteak.
     "Vi, a ne ja."
     Anteak uzdahnu. "Gospodaru, hoćete li nam nešto reći o fizičkim promenama vaše ličnosti?"
     "Još neko osim vas trebalo bi da bude upućen u te stvari i da ih beleži", dodade Lajsejala.
     "U slučaju da mi se, na primer, nešto užasno dogodi?" upita Leto. "Gospodaru!" pobuni se Anteak. "Mi ne..."
     "Sekcirate me rečima, a želele biste neke oštrije instrumente", reče Leto. "Licemerje me vređa."
     "Protestvujemo, gospodaru", reče Anteak.
     "Stvarno. Čujem vas."
     Lajsejala skliznu nekoliko milimetara bliže ispustu, praćena oštrim pogledom Monea, koji zatim osmotri i Leta. Moneov izraz nalagao je akciju, ali Leto nije obraćao pažnju na njega. Bio je radoznao šta mu to Lajsejala sprema. Predosećanje pretnje bilo je očigledno usredišteno u riđokosoj.
     Šta je ona? pitao se Leto. Da nije možda Liceigrač?
     Ne. Nije bilo nijednog prepoznatljivog znaka. Lajsejala je predstavljala sračunato opuštenu osobu. Ni najmanji mišić na licu nije joj se zgrčio da bi ispitala moći opažanja Bogocara.
     "Zar nam, gospodaru, nećete ništa reći o psihičkim promenama kroz koje prolazite?" upita Anteak.
     Diverzija! pomisli Leto.
     "Moj mozak se veoma uvećava", reče on. "Pretežan deo ljudske lobanje je nestao. Nema oštre granice za rast moje moždane kore i pratećeg nervnog sistema." Moneo prostreli Leta iznenađenim pogledom. Zašto Bogocar odaje tako važne stvari? Ove dve će njima trgovati.
     Obe žene očigledno su bile opčinjene ovim otkrićem, te stadoše da oklevaju s izvršenjem svog plana.
     "Da li u vašem mozgu pastoji središte?" upita naglo Lajsejala.
     "Ja sam središte", reče Leto.
     "A mesto?" upita Anteak. Ona neodređeno pokaza na njega. Lajsejala gotovo neprimetno kliznu još nekoliko milimetara bliže ispustu.
     "Šta mislite, kolika je cena ovoga što sam vam upravo otkrio?" upita Leto.
     Izraz lica dveju žena nimalo se ne promeni, što je već samo po sebi predstavljalo promenu. Osmeh zaigra na Letovim usnama.
     "Pale ste pod uticaj tržišta", reče on. "Čak je i na Bene Geserite delovao mentalitet suka."
     "Ne zaslužujemo takvu optužbu", reče Anteak.
     "Zaslužujete, zaslužujete. Mentalitet suka vlada mojim Carstvom. Upotrebe tržišta bile su samo zaoštrene i pojačane zahtevima našeg vremena. Svi smo u međuvremenu postali trgovci."
     "Čak i vi, gospodaru?" upita Lajsejala.
     "Iskušavate moj bes", reče on. "Stručnjaci ste za to, zar ne?"
     "Gospodaru?" Lajsejalin glas bio je miran, ali prekomerno kontrolisan.
     "Stručnjacima ne treba verovati", reče Leto. Stručnjaci su majstori isključivanja, eksperti za krajnje usko polje rada."
     "Nadamo se da ćemo biti arhitekte bolje budućnosti", reče Anteak.
     "Bolje od čega?" upita Leto.
     Lajsejala se za još delić koraka primače Letu.
     "Nadamo se, gospodaru, da ćemo vaspostaviti naša merila prema vašem sudu", reče Anteak.
     "Ali bile biste arhitekte. Da li biste sagradile više zidove? Nikada ne zaboravite, sestre, da vas ja dobro poznajem. Veoma ste domišljate u izvrdavanju."
     "Život se nastavlja, gospodaru", reče Anteak.
     "Stvarno! Kao i vaseljena."
     Lajsejala se još malo primače, prenebregavajući budan Moneov pogled.
     Leto ga tada konačno namirisa i gotovo da se glasno nasmeja.
     Esencija začina!
     Donele su esenciju začina. Znale su, sigurno, za stare priče o peščanim crvima i esenciji začina. Nosila ga je Lajsejala. Mislila je da je to naročiti otrov za peščane crve. Sasvim očigledno. Zapisi Bene Geserita i Usmena Predanja slagali su se u ovome. Esencija slama crva, ubrzavajući njegov raspad i pretvaranje (na kraju) u peščanu pastrmku koja bi stvarala nove peščane crve - i tako dalje, i tako dalje, i tako dalje...
     "Dešava se još jedna promena u meni o kojoj bi trebalo da znate," reče Leto. "Još nisam peščani crv, ne u potpunosti. Mislite o meni kao o nečem što je bliže kolonijskom stvorenju sa senzorskim preinačenjem."
     Leva Lajsejalina ruka gotovo neprimetno krete prema naboru u ogrtaču. Moneo to primeti i pogleda Leta, čekajući na uputstva, ali ovaj je samo zurio u oči zakukuljene prilike.
     "Menjala se moda mirisa", reče Leto.
     Lajsejalina ruka zastade.
     "Mirisi i esencije", reče on. "Svih ih se sećam; moji su čak i kultovi nemirisa. Ljudi su koristili dezodoranse za pazuh i prepone kako bi sakrili prirodne mirise. Da li ste to znale? Svakako da jeste!"
     Anteak pogleda Lajsejalu.
     Nijedna se nije usuđivala da progovori.
     "Ljudi nagonski znaju da ih njihovi feromoni odaju", reče Leto.
     Žene su nepomično stajale. Čule su ga. Od svih njegovih podanika časne majke su najbolje uspevale da odgonetnu skrivenu poruku.
     "Volele biste da posegnete u mene kako biste se domogle moje riznice sećanja", dodade Leto optužujućim glasom.
     "Ljubomorne smo, gospodaru", reče Lajsejala ponovo se primakavši.
     "Pogrešno ste pročitale istoriju o esenciji začina", reče Leto. "Za peščanu pastrmku on je isto što i voda."
     "Bila je to proba, gospodaru", reče Anteak. "Samo proba."
     "Vi biste mene da stavljate na probu?"
     "Krivite našu radoznalost, gospodaru", reče Anteak.
     "I ja sam radoznao. Spustite esenciju začina na ispust, pored Monea. Zadržaću je."
     Polako, pokazujući mirnoćom svojih pokreta da nema na umu napad, Lajsejala zavuče ruku pod ogrtač i izvadi bočicu koja je zračila unutrašnjim plavim sjajem. Zatim je lagano spusti na ispust. Nijednim pakretom nije nagovestila da bi se mogla odlučiti na neki očajnički korak.
     "Prava Istinozborka", reče Leto.
     Ona ga udostoji jedva primetne grimase koja se mogla protumačiti i kao osmeh, a zatim se pavuče do Anteak.
     "Gde ste nabavile esenciju začina?" upita Leto.
     "Kupile smo je od krijumčara," uzvrati Anteak.
     "Krijumčara nema već skoro čitavih dvesta pedeset godina."
     "Ako nisi spreman da platiš ne treba ni da želiš", reče Anteak.
     "Shvatam. A sada, morate ponovo da procenite ono što smatrate vlastitim strpljenjem."
     "Pratile smo evoluciju vašeg tela, gospodaru", reče Anteak. "Mislile smo... " Ona dozvoli sebi da lako slegne ramenima - gest koji je bio dozvoljen samo među sestrama, čak i tu retko.
     Leto skupi usne kao reakciju na ovo. "Ja ne mogu da slegnem ramenima", reče on.
     "Da li ćete nas kazniti?" upita Lajsejala.
     "Zato što me zabavljate?"
     Lajsejala baci pogled na bočicu na ispustu.
     "Zakleo sam se već da ću vas nagraditi", reče Leto. "I hoću."
     "Više bismo volele da vas štitimo u našoj zajednici, gospodaru", reče Anteak.
     "Ne tražite preveliku nagradu", reče on.
     Anteak klimnu. "Dolazite u dodir sa Iksijancima. Imamo razloga da verujemo da bi se mogli okrenuti protiv vas."
     "Ne bojim ih se više no što se bojim vas."
     "Svakako ste čuli šta Iksijanci rade", upita nemarno Lajsejala.
     "Moneo mi povremeno donosi kopije poruka koje razmenjuju ličnosti ili skupine u mom Carstvu. Čujem mnoge priče."
     "Govorimo ovog puta o novom izrodu, gospodaru!" reče Anteak.
     "Mislite da Iksijanci mogu proizvesti veštačku inteligenciju?" upita ih on. "Svest onakvu kakvu vi već posedujete?"
     "Bojimo se toga, gospodaru", reče Anteak.
     "Zar hoćete da poverujem da Batlerijanski Džihad još živi među Sestrinstvom?"
     "Ne verujemo ničem nepoznatom što može da proistekne iz maštovite tehnologije", reče Anteak.
     Lajsejala se naže ka njemu. "Iksijanci se hvališu da će njihova mašina prekoračiti vreme onako kako vi to činite, gospodaru."
     "A Esnaf opet tvrdi da oko Iksijanaca vlada vremenski haos", podrugnu se Leto. "Zar treba da se plašimo svakog stvaranja?"
     Anteak se ukoči.
     "S vama dvema govorim otvoreno", reče Leto. "Priznajem vaše sposobnosti. Zar vi, sa svoje strane, nećete da priznate moje?"
     Lajsejala mu kratko klimnu. "Tleilaks i Iks stupili su u vezu sa Esnafom i traže našu punu saradnju."
     "A vi se najviše plašite Iksa?"
     "Plašimo se svega čime ne upravljamo", reče jednostavno Anteak.
     "Ne upravljate mnome."
     "Da nema vas mi bismo bile potrebne ljudima", primeti Anteak.
     "Najzad istina!" reče Leto. "Dolazite k meni kao vašem proročištu i tražite da vam odagnam strahove."
     Anteakin glas bio je leden i potpuno u njenoj vlasti. "Hoće li Iks stvoriti mehanički mozak?"
     "Mozak? Svakako da ne!"
     Lajsejali laknu, ali Anteak ostade nepomična. Nije bila zadovoljna proročanstvom.
     Zašto se ta glupost tako jednolično ponavlja? zapita se Leto. Sećanje mu je nudilo bezbroj prizora istovetnih sa ovim - pećine, sveštenici i sveštenice zahvaćeni svetom ekstazom, zloslutni glasovi koji objavljuju opasna predskazanja kroz dim svetih narkotika.
     On baci pogled na bočicu jarke boje na ispustu pored Monea. Koja li je sadašnja cena ovoga? Ogromna. Bila je to esencija. Vrhunska koncentracija.
     "Proročanstvo ste već platili", reče on. Zabavlja me da vam isplatim punu cenu."
     Kako su samo najednom postale oprezne.
     "Čujte me!" reče on. "Ono čega se plašite nije to čega se plašite." Letu se dopade zvuk ovih reči. Bile su dovoljno zloslutne za jedno proročanstvo. Anteak i Lajsejala zurile su u njega poput pokornih moliteljki. Iza njih, jedna od akolita pročisti grlo.
     Kasnije će otkriti koja je i ukoriti je, pomisli Leto. Anteak je imala dovoljno vremena da promisli o Letovim rečima. Ona reče: "Nerazgovetna istina nije prava istina."
     "Ali pravilno sam vam usmerio pažnju", reče Leto.
     "Zar nam govorite da se ne plašimo mašina?" upita Lajsejala.
     "Imate moć rasuđivanja", reče on. "Zašto dolazite da prosite od mene?"
     "Mi ne posedujemo vaše moći", reče Anteak. "Zatim, žalite se da ne proučavate paučinaste talase vremena. Ne osećate moj kontinuum. I plašite se jedne obične mašine!"
     "Znači, nećete da nam odgovorite", reče Anteak.
     "Ne ulećite u grešku misleći da mi nisu poznati putevi Sestrinstva", reče on. "Žive ste. Čula su vam krajnje izoštrena. Ne sprečavam vas u tome, a ni vi ne bi trebalo da to činite."
     "Iksijanci se igraju automatizacijom!" pobuni se Anteak.
     "Zasebni delovi, nesamostalni komadi, međusobno povezani", složi se on. "Kada se jednom puste u pogon, šta ih može zaustaviti."
     Lajsejala sasvim odbaci sve obzire benegeseritskog upravljanja samim sobom, što je predstavljalo rečitu potvrdu da je priznala Letove moći. Gotovo da je vrisnula: "Znate li čime se Iksijanci hvališu? Da će njihova mašina predviđati vaše činove!"
     "Zašto bi trebalo toga da se plašim? Što mi se više približe, tim pre moraju biti moji saveznici. Oni mene ne mogu pokoriti, ali ja mogu njih."
     Anteak se spremala da progovori, ali se zaustavi kada joj Lajsejala dodirnu ruku.
     "Da li ste već u savezu sa Iksom?" upita Lajsejala.
     "Čujemo da ste se dosta dugo savetovali sa njihovom novom ambasadorkom, izvesnom Hvi Noree:"
     "Ja nemam saveznika" reče on. "Samo sluge, učenike i neprijatelje."
     "I ne strahujete od iksijanskih mašina?" navaljivala je Anteak.
     "Da li je automatizacija sinonim za svesnu inteligenciju?" upita on.
     Anteakine oči se raširiše i zamutiše kada se povuče u svoja sećanja. Leta je za trenutak opčinilo ono što mora da je sretala tu među sopstvenim unutrašnjim mnoštvom.
     Neka od tih sećanja su nam zajednička, pomisli on.
     Leto oseti zamamnu privlačnost zajedništva sa časnim majkama. Bilo bi to tako poznato, tako zašitnički... i tako pogubno! Anteak je još jedanput, gotovo očajnički, pokušala da ga namami.
     Ona prozbori: "Mašina ne može da predvidi svaki problem koji je važan za ljudska bića. U tome leži razlika izmedu delova u nizu kontinuuma. Mi imamo jedno; mašine su ograničene na ostalo."
     "Vi još posedujete moć rasuđivanja", reče on.
     "Podeli!" reče Lajsejala. Bilo je to naređenje izdato Anteak i nenadano je otkrilo ko stvarno vlada u ovom paru - mlađa nad starijom.
     Izvanredno, pomisli Leto.
     "Inteligencija se prilagođava", reče Anteak.
     Škrta na rečima, takođe, pomisli Leto, skrivajući koliko se zabavlja.
     "Inteligencija stvara", reče Leto. "To znači da se morate nositi s ranije naslućenim odgovorima. Morate se suprotstaviti novom."
     "Kao što su mogućnosti iksijanske mašine", reče Anteak. To nije bilo pitanje.
     "Nije li zanimljivo", upita Leto, "da nije dovoljno biti Vrhovna Časna Majka?"
     Njegova izoštrena čula osetiše iznenadni strah koji je prožeo obe žene. Prave Istinozborke!
     "U pravu ste što me se plašite", reče on. Podigavši glas on upita: "Kako znate da ste uopšte žive?"
     Kao i Moneo mnogo puta ranije i one u njegovom glasu osetiše prizvuk pogubnih posledica koje će uslediti ako mu tačno ne odgovore. Leta zadivi to što su obe žene pogledale Monea pre no što su odgovorile.
     "Ja sam sopstveno ogledalo", izreče Lajsejala. Bio je to omiljeni benegeseritski odgovor, koji se Letu učini uvredljivim.
     "Nisu mi potrebne unapred programirane naprave da se nosim sa svojim ljudskim problemima", reće Anteak. "Vaše pitanje je retoričko!"
     "Ha, ha!" nasmeja se Leto. "Da li bi ti se svidelo da napustiš Bene Geserit i pridružiš se meni?"
     Uočio je kako razmatra paziv, a zatim ga odbacuje, ne krijući da je polaskana.
     Leto osmotri zbunjenu Lajsejalu. "Ako nešto izmiče tvojim aršinima, onda imaš posla sa inteligencijom, ne sa automatizacijom", reče on, pamislivši pri tom: Lajsejala nikada neće ponovo vladati starom Anteak.
     Lajsejala je bila besna i nije se trudila da to sakrije. "Iksijanci pronose glasove da su vas snabdeli mašinama koje oponašaju ljudsko mišljenje", reče ona. "Ako ih tako malo cenite..."
     "Ne treba je puštati iz Kapitolije bez nadzora", reče Leto obrativši se Anteak. "Boji li se da se obrati vlastitim sećanjima?"
     Lajsejala preblede, ali ne reče ništa.
     Leto je hladno odmeri. "Dugotrajna nesvesna veza naših predaka sa mašinama naučila nas je nečemu, zar ne mislite tako?"
     Lajsejala je samo gledala. Još nije bila spremna da stavi život na kocku otvoreno izazvavši Bogocara."
     "Mislite li, bar, da znamo kolika je privlačnost mašina?" upita Leto.
     Lajsejala klimnu.
     "Čovek se više može osloniti na dobro održavanu mašinu nego na ljudskog slugu" reče Leto. "Možemo biti sigurni da mašine neće podleći emocionalnim zastranjivanjima."
     Lajsejala povrati glas. "Da li to treba da znači da nameravate da uklonite batlerijanske zabrane za korišćenje gnusnih mašina?"
     "Kunem vam se", reče Leto, govoreći ledenim glasom omalovažavanja, "da ću te javno pogubiti ako i dalje budeš ispoljavala takve gluposti. Nisam ja tvoje proročanstvo!"
     Lajsejala otvori usta, ali ih odmah i zatvori ne progovorivši ni reči.
     Anteak dodirnu ruku svoje sadruge šaljući kroz Lajsejalino telo brzi drhtaj.
     Anteak progovori blago, izvrsno prilagodivši glas: "Naš Bogocar neće nikada otvoreno da prkosi zabranama Batlerijanskog Džihada."
     Leto joj se osmehnu u znak umerene pohvale. Bilo je vrlo prijatno videti profesionalca u najboljoj svetlosti.
     "To bi trebalo biti očigledno svakoj svesnoj inteligenciji", reče on. "Postoje granice mog vlastitog izbora, mesta u koja se neću mešati."
     Mogao je da vidi kako obe žene upijaju višeznačna grananja njegovih reči, odmeravajući mogući smisao i namere. Da ih Bogocar nije obmanjivao, usmeravajući njihovu pažnju na Iksijance dok je on manevrisao negde drugde? Nije li govorio Bene Geseritu da je došlo vreme da se opredele protiv Iksijanaca? Da li je moguće da su iza njegovih reči stajale samo površinske pobude? Ma kakvi da su mu bili razlozi, ne smeju se zanemariti. Bio je nesumnjivo najokolišnije stvorenje koje je ikada postojalo u vaseljeni.
     Leto mrko pogleda Lajsejalu, potpuno svestan da može samo doprineti njenoj zbunjenosti. "Ukazujem ti, Markus Kler Lajsejala, na nauk iz prošlih prekomerno mašinizovanih društava, nauk koji ti je očigledno promakao. Sami uređaji uslovljavaju korisnike da upotrebljavaju jedni druge na način na koji upotrebljavaju mašine."
     Zatim se obrati Moneu: "Moneo!"
     "Vidim ga, gospodaru."
     Moneo istegnu vrat kako bi video šta se dešava iza benegeseritske pratnje. Kroz udaljena vrata ušao je Dankan Ajdaho i zakoračio preko golog poda odaje prema Letu. Moneo nije prestao da se brine, nije popustilo njegovo nepoverenje prema Bene Geseritu, ali je shvatio prirodu Letovog nauka. On proverava, uvek proverava.
     Anteak pročisti grlo. "Gospodaru, šta je s našom nagradom?"
     "Hrabre ste", reče Leto. "Nema sumnje da ste zbog toga izabrane za ovo poslanstvo. Pa dobro, u sledećoj deceniji nastaviću da vam isporučujem dosadašnja sledovanja začina. Što se ostalog tiče, zanemariću vaše prave namere sa esencijom začina. Nisam li velikodušan?"
     "Veoma velikodušni, gospodaru", odgovori spremno Anteak, a u glasu joj se ne oseti ni najmanji nagoveštaj ogorčenosti.
     Dankan Ajdaho promaknu pored žena i zaustavi se pokraj Monea kako bi pogledao prema Letu. "Gospodaru, ima... " On zastade, bacivši pogled na dve časne majke.
     "Slobodno govori", naredi Leto.
     "Da, gospodaru." Osećao se otpor u njemu, ali je poslušao. "Bili smo napadnuti na jugoistočnoj ivici grada. To je, čini mi se, bilo samo odvraćanje pažnje, zato što sada stižu izveštaji o novom nasilju u gradu i Zabranjenoj šumi - na sve strane su se razmileli diverzantski odredi."
     "Love moje vukove", reče Leto. "U šumi i u gradu, love moje vukove."
     Ajdaho zbunjeno nabra obrve. "Vuci u gradu, gospodaru?" upita on.
     "Grabljivice", reče Leto. "Vuci - za mene nema bitne razlike."
     Moneo proguta knedlu.
     Leto mu se nasmeši, razmišljajući o tome kako je bilo divno promatrati trenutak uviđanja - veo skinut s očiju, otvaranje uma.
     "Doveo sam dosta stražara da zaštite ovo mesto", reče Ajdaho. "Razmešteni su skroz..."
     "Znao sam da ćeš tako postupiti", reče Leto. "A sada dobro slušaj gde ćeš uputiti ostatak snaga."
     Dok su časne majke sa strahopoštovanjem promatrale, Leto je saopštavao Ajdahu tačna mesta zaseda, koliko čuvara gde treba postaviti, pa čak i koje gde rasporediti, zatim vremena, potrebna oružja i odredenu taktiku za svako mesto. Ajdahovo razvijeno pamćenje razvrstavalo je svako uputstvo. Bio je suviše zaokupljen ovim da bi postavljao pitanja sve dok Leto nije zaćutao, ali licem mu tada promače senka zbunjene bojazni.
     Za Leta je to bilo kao da je zavirio pravo u Ajdahovu najsuštastveniju svest da bi pročitao tamošnje misli. Bio sam vojnik od poverenja kod prvog gospodara Leta, razmišljao je Ajdaho. Taj Leto, deda ovoga, spasao me je i prigrlio u svom domu kao sina. Ali mada čak i taj Leto još na izvestan način postoji u ovome, ovo nije on.
     "Gospodaru, zašto sam vam ja potreban?" upita odjednom Ajdaho.
     "Zbog tvoje snage i odanosti."
     Ajdaho odmahnu glavom. "Ali..."
     "Poslušan si", reče Leto, istovremeno uočivši način na koji su časne majke primile te reči. Istina, samo istina, jer one su Istinozborke.
     "Jer dugujem Atreidima", reče Ajdaho.
     "Baš zbog toga i imamo poverenja", reče Leto. "Dankane?"
     "Gospodaru?" U Ajdahovam glasu osećalo se da je našao čvrst oslonac.
     "Ostavi bar po jednog preživelog na svakom mestu", reče Leto. "Inače nam se trud neće isplatiti."
     Ajdaho jednom odsečno klimnu i okrete se, krenuvši nazad preko dvorane, putem kojim je došao. A Leto pomisli kako bi samo krajnje osetljivo oko moglo primetiti da je to odlazio Ajdaho znatno drugačiji od onoga koji je maločas ušao.
     Anteak reče: "To je proisteklo iz šibanja onog ambasadora."
     "Tačno", složi se Leto. "Prenesi ovo pažljivo svojoj pretpostavljenoj, dičnoj Časnoj Majci Sjaksi. Reci joj u moje ime da više volim društvo grabljivica nego plena." Pogleda zatim Monea, koji smesta zauze stav pripravnosti. "Moneo, vukova više nema u šumi. Neka ih zamene ljudski vuci. Pobrini se za to."