Ova pesma je savršenstvo natera me da se rasplačem svaki put kad je čujem. Ovako nešto samo Balašević može da stvori.
Toliko emocija u jednom tekstu i toliko istine i stvarnog života.
Najbolji deo TRAŽILI SMO SE PO PRETHODNIM ŽIVOTIMA...

Najljepša, jedinstvena, neponovljiva! Balašević je napisao pjesmu Arsenu, i spominjao mnoge velike glazbenike, krajnje je vrijeme da netko za tog velikana napiše barem stih, kad bih znala riječima izreći ono što osjećam, bila bi to najljepša pjesma! Ovako samo jedno veliko hvala Đoletu što je veliki pjesnik, a prije svega veliki čovjek!

pesma je fenomenalna.................nemam rechi........rechi su suvishne............. 5 minuta koliko traje, slushaci nju, vreme stane.....uh.............

A putovao sam negde daleko...
u neke krajeve koje chak ni na ovom koncertu
vishe ne smem nazvati svojim...
kroz neke kotare...
i sam odjednom primetio sam kako tornjevi crkava,
kako senke brda,
kako putokazi promichu u suprotnom pravcu
i znao sam da se vracam...
nisam znao kako, ali znao sam zasto...
i tek u zablju tu nadomak zrenjanina
zaustavio me jedan besni milicajac kod crkve
"Gde ces ti sad?" pitao me
"Idem da zaprosim jednu devojku" rekao sam
"Sad, u pola cetiri ujutro?"
"Sad ili nikad" rekao sam ja
"Dobro" rece milicajac
"Dobro" reche i devojka svom srecom nesto kasnije
I to je ta pesma...nishta narochito


da! da! da!

ja cekam svoju Provincijalku:)))))))

- Kako je ženi kojoj neko napiše ovakvu pesmu?
Ne znam to, mala...
Znam kako je coveku koji napiše takvu pesmu, ali to cesto nema nikakve veze...

:)))))

O, da mi je da se jos jednom zaljubim.
Opet bih gledao niz kej kao niz prugu.
I opet bih znao da se u oblak zadubim
i cekao bih samo nju, nijednu drugu.

prekrasna pjesma....najljepsi dio mi je ono ,sami.. svoji..izbjeglice iz besmisla...toliko je receno u jednoj pjesmi....da mi je samo dio njegove rjecitosti...i njegovog smisla za lijepo....jedan je Djole

marko (12 Jan 2006 u 11:08 ID: CF0-B90)
prolazio sam kroz mnoga sela,gradove i ljubio razno razne djevojke
al nikad više onako kao ispred zagrebačkog studenjak djevojku iz provincije.

markič :D

Ja nisam hteo da menjam svet deco, meni je ovaj bio dobar, i nisam virio u mikroskope tragajuci za virusima neotkrivenim, listao enciklopedije i isao na prosek..ja sam samo hteo da je volim u Novom Sadu na dunavu, gdje je postavljen jedan stari, gvozdeni most, preko kog je prelazila, raspustajuci one svoje kose, kao mrezu zelenu, u koje su se hvatale vlati mesecine..kao glupe deverike..Ja nisam hteo da menjam svet, meni je ovaj bio dobar…hteo sam samo da je volim, na Novom Sadu, na keju..gledajuci je kao tvrdjavu koja je porazena posle roliko godina, i ljubeci je pod onim mostovima, kojih nema vise..”

A postojao je jedan stari, gvozdeni most u Novom Sadu,
preko kog bi ona prelazila nekad...
i spustala svoje svilene kose, kao mreze, do onih talasa
i tu su se, kao srebrne deverike, hvatali prameni mesecine u njene uvojke...

Ja nisam hteo da menjam Svet deco, meni je ovaj bio sasvim dobar,
Nisam virio u mikroskope,
Nisam izmisljao lekove protiv retkih bolesti,
Nisam hteo da udjem u enciklopediju...
Hteo sam samo da prelazim preko tog mosta, ponekad, s' njom...
I da je volim...
u Novom Sadu,
u gradu gde vise nema mostova

Ove stihove je govorio u Sarajevu... Umesto originalne verzije... I svidjaju mi se...

Ja nisam hteo da menjam svet, deco,
Meni je i ovaj bio dobar.
Nisam virio u mikroskope tragajuci za virusima neotkrivenim,
Nisam listao enciklopedije,
Ishao na prosek.
Ja sam samo hteo da je volim
U Novom Sadu, na Dunavu
Gde je postojao jedan stari gvozdeni most preko kog je prelazila nekad,
Raspushtajuci one svoje kose kao mrezu svilenu
U koju su se hvatale vlati mesechine kao glupe deverike.
Ja nisam hteo da menjam svet,
Meni je ovaj bio dobar.
Hteo sam samo da je volim,
U Novom Sadu, na keju, gledajuci u tvrdjavu koja je porazena posle toloko godina
I ljubeci je pod onim mostovima... kojih nema vishe...

<3
da, volim ju.

Napisi mi pesmu, mazila se. Nisam znao da li cu umeti. Reci
jesu moje igracke, cakle mi se u glavi kao oni sareni
staklici kaleidoskopa i svaki put mi je druga slika u ocima
kad zazmurim ali postoje u nama neke neprevodive dubine.
Postoje u nama neke stvari neprevodive u reci, ne znam...
Napisi mi pesmu, molila je. I nisam znao da li cu umeti.
Voleo sam je tako lako a tako sam tesko to znao da pokazem a
onda odjednom raspored mladeza na njenim ledjima kao tajna
mapa pokazao mi je u koje zvezde treba da se zagledam i
tako, eto ti pesma, ludo jedna...
-cudno ali osecam jos uvek u daljini da te vidim kako odlazis...ali nema veze hvala ti na svemu...

jednostavno kad ovu pjesmu cujem ... prodju me trnci ... muzika+tekst=savršenstvo

Ma pesma je najbolja njegova.Stvarno jee super

e da mi je...

Svaka njegova pjesma budi želju da se opet ima dvadesetak godina tek i da se samo makar još jednom voli kao nekada...

Ja iz provincije a ona iz velegrada.Priča je počela prije par godina i nadam se da ce trajati do kraja naših života.
Branka volim te najvise!!!