Marchelo - Glupi genije

(sa Iskazom)

Tekst: Marčelo, Iskaz
Muzika: Iskaz
Aranžmani: Iskaz, Marčelo
Vokali: Kiza Iskaz, Marčelo, Ministar Lingvista, Lane

Intro:
(Ministar) Ovo je pesma o tome kako moj Vrabac ima problem u odabiru ptice s kojom će da deli gnezdo.

(Lane) Ja ću morati za ovu pesmu da citiram, ovaaaj, gospodina Radeta, koji je rekao da je Vrabac najgluplja i najpametnija osoba u isto vreme.

(Kiza)
Iii evo ga: Marčelo, silni romeo svemira!
Neverovatan primer kako je kad te ljubav kremira.
Ima tu moć da slika scene rečima od suvog plamena,
ali ne zna i nema umeća da pobegne od ludog kamena.
Ne, nije on lud - samo se naprosto ludo zaljubi
u svaku novu malu “pravu”, kojoj i prsten ponudi.
Ipak: prilika za svaku damu perspektivnu
koja bi htela sve na dlanu i njega da tera u materinu.
Nije li čudno i ludo i zapravo fascinantno
kada čovek s toliko razuma razum izgubi nonšalantno
i elegantno kao kad nogicom bosom šetaš po rosi?
Navuče kostim budale i samom sebi prkosi. Marmun.
Ljubav je slepa, ali i te kako precizna:
kad treba da slomi ti srce, prosto način ne bira.
Dakle… ima li kandidata koji su za stvarno
da se smiri glupi genije što govori nam stalno…

Refren:
O ljubaviii…

(Kiza) Stalno o tome govori nam glupi genije.

(Marčelo) Ma ko je rek’o? Kad sam rek'o, bre? Ajde, ne seri, e!

(Kiza) Jebem mu sunce, što se ponaša k'o dete?

(Marčelo) Eee... prijatelji, braćo, kumovi, što me jebEte?

Intermeco:
(Marčelo) E, dobro, ajde Kizo, ne jedi govna... evo, evo pošteno, evo ti zbog čega sve to.

(Kiza) Ajde....

(Marčelo)
Cimao sam Boga, pitao da budem bogat.
Starac loše čuje, pa mi dao da sam bogalj.
Cimao ga opet, rek’o mi da jedem govna,
pa mi jedina nada miraz i to sve radim zbog toga.
(Kiza) Ma ne seri. Ajde pošteno reci zbog čega.

(Marčelo)
Jebeni gospodar prstena – plus, visine hobita.
Frust od toga dobijam, to je prava frodofobija.
Žene me jebu ka’ Sekulu, pa se tera šega:
Dragan Kal mi rek'o da sam veći Ciganin od njega.
...a ja bio fin s tim, reprezentov'o 'Ćin, pravi domaćin,
- al’ je šmir kad nemaš s kim. Ti, Kizo, si uz’o
sad guvno da iješ... ups, flou iz „Kite“.
Više ne znam ni da pišem.
Elem - Kizo, sereš. Pa pretera ga sad tu...
k’o da sam po prstenu poznatiji ja nego Saturn.
Sve je mladost-ludost - dok ne napraviš svadbu.
Što će reći: nisam trs’o, dućni prstenac bratu.
Na kraj sela čađava mehana i danas,
ni traga promeni plana, đuvegija-bekrija-vrabac.
I tako se valja saga dok se ne pojavi dama prava
što genija shvata sama, a glupana zbrine.
I mislim da je nađoh, brate Kizo, da izvineš.
Ako nije – snimi pesmu dugačku tri dine.
A sada, digni čašu! Gledaj, za promenu – cvetam.
Sunce je u kući. Sledeća su...