Elitni Odredi - Sta Je Zivot feat.Big BaSS
Cesto negde sa sobom, negde duboko u sebi,
nadjem reci da kazem zbogom i sebi i tebi,
Onaj nemir u meni tad mi neda da bezim.
Kad sedim u seni, sledim secanje sto bezi i bledi.
Znam da ne vredi nijedan tren u kraju,
a tu proveo sam zivot i kazem tu me znaju,
al tu nemam zivot, tu sam ko ptica sto ne leti,
ali ovde svi su takvi bice beda kad se setim.
Ako odem negde gde vuku talasi mora,
da pocnem novi zivot dok jos ne svane zora.
Da se napijemo nocas pa da pozdravim Beograd,
odlazim iz Paviljona, saljem poljubac iz voza,
par suza sa perona sutra ceka Barselona,
ako ne stignem tamo il Firenca il Berona,
da zaboravim sve ovo otreznim se od betona,
da krenem novi zivot bez svih lazi i fora.
A kad zafali mi kraj znam svaki broj telefona,
okrenucu i plakacu ko kurva kad se proda,
nemoj reci ni rec sam sam otiso od svega,
od svega sto mi znaci i svega sto mi treba,
al mi neda da budem mnogo vise od nicega,
kazu ljudi da vredi mnogo vise nego istina,
a sada trazim srecu gde ljubav manje boli,
ako zafalim ti druze ti me zovi pa dodji.
Samo zelim novi zivot s nekim nepoznatim ljudima,
kad zafali mi opet onaj grad sto me ubija,
sescu na avion onda opet idem nazad,
da pijem vino na klupi s ortacima iz kraja,
ako me budu hteli i tada...
Dobro za sada brate...
To je to...
Sta je zivot kada jedna ptica ode negde,
a 9 od 10 nikad ne polete.
Nije zbog love, al odlazim odavde,
da jurim te snove dok jos ima nade,
pognute glave sa suzama gorkim,
okrecem ledja svemu sto volim,
a Bogu se molim da mi to cuva,
seku i brata dok ja putevima lutam.
I gde god da odem bice mi u srcu,
porodica, grad i ortaci na uglu,
ako budem uspeo vraticu se nazad,
ako ne nek zaborave na brata,
oprostite ako ne bude bolje,
pa vidimo se jednog dana gore,
a dotle dolazicu vam u san zauvek,
tu sam i bicu uz vas...
Yeah...
Zauvek...
To je to...
- hvala RepSoL
Cesto negde sa sobom, negde duboko u sebi,
nadjem reci da kazem zbogom i sebi i tebi,
Onaj nemir u meni tad mi neda da bezim.
Kad sedim u seni, sledim secanje sto bezi i bledi.
Znam da ne vredi nijedan tren u kraju,
a tu proveo sam zivot i kazem tu me znaju,
al tu nemam zivot, tu sam ko ptica sto ne leti,
ali ovde svi su takvi bice beda kad se setim.
Ako odem negde gde vuku talasi mora,
da pocnem novi zivot dok jos ne svane zora.
Da se napijemo nocas pa da pozdravim Beograd,
odlazim iz Paviljona, saljem poljubac iz voza,
par suza sa perona sutra ceka Barselona,
ako ne stignem tamo il Firenca il Berona,
da zaboravim sve ovo otreznim se od betona,
da krenem novi zivot bez svih lazi i fora.
A kad zafali mi kraj znam svaki broj telefona,
okrenucu i plakacu ko kurva kad se proda,
nemoj reci ni rec sam sam otiso od svega,
od svega sto mi znaci i svega sto mi treba,
al mi neda da budem mnogo vise od nicega,
kazu ljudi da vredi mnogo vise nego istina,
a sada trazim srecu gde ljubav manje boli,
ako zafalim ti druze ti me zovi pa dodji.
Samo zelim novi zivot s nekim nepoznatim ljudima,
kad zafali mi opet onaj grad sto me ubija,
sescu na avion onda opet idem nazad,
da pijem vino na klupi s ortacima iz kraja,
ako me budu hteli i tada...
Dobro za sada brate...
To je to...
Sta je zivot kada jedna ptica ode negde,
a 9 od 10 nikad ne polete.
Nije zbog love, al odlazim odavde,
da jurim te snove dok jos ima nade,
pognute glave sa suzama gorkim,
okrecem ledja svemu sto volim,
a Bogu se molim da mi to cuva,
seku i brata dok ja putevima lutam.
I gde god da odem bice mi u srcu,
porodica, grad i ortaci na uglu,
ako budem uspeo vraticu se nazad,
ako ne nek zaborave na brata,
oprostite ako ne bude bolje,
pa vidimo se jednog dana gore,
a dotle dolazicu vam u san zauvek,
tu sam i bicu uz vas...
Yeah...
Zauvek...
To je to...
- hvala RepSoL
