Ibrica Jusić - Kad bi moj pas znao da govori

Kada bi moj pas,

kada bi pas moj znao da govori

bio bi možda, možda bi bio bolji il’ gori

bio bi netko a možda i ništa

skitač što traži blaga pristaništa

Nevjerni lovac ljubičaste magle

Pustolov kojem zvijezde su se sagle

I nepovratno ispričao znanje

o nekom više o nekom i manje

Kada bi moj pas,

kada bi pas moj znao da govori

bio bi možda, možda bi bio bolji il’ gori

Ispričao bi kako dani šute

kako su duge samotne minute

Kako su noći usamljeno zimne

Pa se guramo kroz zvona i himne

Prepričao bi moj prekrasni svjete

toje paštete i tvoje rakete

Kada bi moj pas,

kada bi pas moj znao da govori

bio bi možda, možda bi bio bolji il’ gori

Bio bi zlobnim pustinjak što traje

uz dvije note i za uzdisaje

uredno krotak, miran preko mjere

sumorni putnik bez sna i bez vjere

kada bi moj pas znao da govori

međutim srećo on ljudski ne zbori

…..

Hej i to je dobro

što ljudski ne zbori

- hvala noDrama