Ibrica Jusić - Srebrna cesta

Ja ne znam tko si? Čuj me, dobri duže,
Kad padne veče ponad tvoga krova,
kroz mrak se javi ćuk i hukne sova
a oblaci ko jata ptica kruže
nad tornjevima sela i gradova.


Izađi u noć... idi... idi
Divlje ruže opijat će te putem.
Trn će cvasti, otvorit oči lopoči na vodi.
Izađi... idi... Srebr plašt će pasti
dalekom cestom kud te srce vodi.


Ti znadeš i sam da svjetove nosiš
u samom sebi i na dnu duše
sja jato zvijezda, ponori se ruše
i ako hoćeš – Oluji prkosiš
olujom koja u tvom bilu huji.


Izađi u noć. Pjevat će slavuji
u crnom grmlju. Žuborit će vrutak.
Nad glavom će ti bijela zvijezda sjati.
I ako hoćeš, ti ćeš za trenutak
vidjeti boga što te cestom prati


Ne vjeruj noći, čovjeku, ni buri
što kida greben tvoje volje.
Gazi na putu zmiju, guštera na stazi,
i budi kao putnik što se žuri
dalekom stopom zelenoj oazi.


Izađi u noć... idi... idi. Divlje ruže
opijat će te putem. Trn će cvasti,
Otvori oči lopoči na vodi.
Izađi druže... Srebrn plašt će pasti
dalekom cestom kud te srce vodi.

- hvala noDrama