Olivera Katarina - Sreća prava

Sreća, sreća, sreća prava –
ko zna šta je to?
Možda – kada tela njišu zajedno?
Zato noćas ljubi tako,
kao nikada,
nek nam koža bude vlažna livada!

Hoću sad da umrem!
Vrele su ti oči!
Pusti me da vrištim, kidam,
ali me ne koči!

Ništa, ništa, ništa više
ne pitaj me ti!
Usne će ti moje
sve ispričati!

Mokre ruke, ruke moje,
miluju tvoj vrat.
Iste smo mi krvi,
ista je to strast!

Hoću sad da umrem!
Vrele su ti oči!
Pusti me da jecam, plačem,
ali me ne koči!


P. Nikolić – M. Mijatović – M. Tadić PGP RTB LP 2112981 1984.

- hvala Marko