3ler - Monstrum

Nije bio isti jer je rodjen kao nakaza,

krije se, popizdi kad vidi tu stranu obraza,

u zelji da vristi sebi usta rukom zaklapa,

i tad realnost vidi kroz papir lekarskog nalaza...

Svaka ljubav lazna, laska mu samo ta maska

i to mesto iza mraka, masta-farsa bez pomaka.

Jeste pokusao svasta ali je ostao takav,

tama, al' nema tih baraka gde bi se sakrio tada...

Samo kiseli osmesi sa slika i ekrana,

pa sebe prisili osveti bez ikakvog plana,

u zurbi zalupi vrata, na prvu svetlost dana

izaci ce bez morala, moral je sakrila maska.


...


Ta vlazna, prljava soba, svetlo na sekund zasvetli,

na sred hladnog, rdjavog stola decak zavezan lezi...

Ukus krvi i gnoja, lice ga pece, sve tezi

krici uzasnog bola, tada se zacu par reci:

''Ne pitaj me ''Zasto ja'' i ja se cesto zapitam,

tama ti nikad ne odgovara, a tisina je ogavna...

Bicu ti najbolji drug ikad...Plasi te moja blizina?!

Neces me gledati k'o frika jer su nam lica ista...''


Tada ogledalo zablista, sve se utisa, pa VRISAK!

Opet hor krika, i vika uz pratnju osmeha cinika,

eho se gubi iz hodnika, iznad je pusta tisina

-Ulica Normalnih Lica, lica posebnih prica.

- hvala Cinderella