Kristina Kovač - Milica i ja

Od onog petka kad si otiš'o,
da znaš da Milica nit' spava niti jede,
jadna pored vrata leži gladna skroz,
a ja za dvoje volim je i nije da te molim,
ali da l' ćeš skoro doći kući?
Ja se ubih pričajući joj o tom
da s nama je tvoj dom, da voliš i ti nas
da li lažem je k'o pas?

Milica i ja u šetnji,
nadamo se tvojoj smetnji,
svake noći gledamo u kola što se drumom spuštaju...
Milica i ja ne znamo
da je ovo faza samo
i da jednog letnjeg dana
shvatićeš da mesto ti je tu kraj nas,
tu kraj nas,
tu kraj nas,
u nama je tvoj spas...

I nije da mi ti nedostaješ,
i samo brinem se za nju i njenu malu dušu,
kako izdržaće sušu tu?
A ja sam sasvim dobro sama
i više te ne spominjem kao ranije,
jer njoj ne prija, stalno misli dolaziš...
Ja gledam je, svako jutro
traži te u našem krevetu
a ti odavno nisi tu...

Milica i ja u šetnji,
nadamo se tvojoj smetnji,
svake noći gledamo u kola što se drumom spuštaju...
Milica i ja ne znamo
da je ovo faza samo
i da jednog letnjeg dana
shvatićeš da mesto ti je tu kraj nas,
tu kraj nas,
tu kraj nas,
u nama je tvoj spas...

Milicaaaa....
Milicaaaa....
I jaaaa.....

Milicaaaa....
Milicaaaa....
I jaaaa.....

- hvala Zoka