Jadranka Stojaković - Na buri (Beogradsko proleće ’76)

Svu večer na pustom bregu neko stoji.
Pusti me, majko, da vidim,
da li čovek ili Bog?

Pusti me da vidim ko to
svu večer gleda u naš beli, skromni dom.
Pusti me, majko, neće me umoriti hod.

Ja osjećam da mi je on –
taj čovek ili Bog,
što svu večer blizu groma stoji
i gleda u naš dvor.

Pusti me, majko,
neće me umoriti hod.

Ja osjećam da mi je rod
taj čovek ili Bog,
što svu večer blizu groma stoji
i gleda u naš dvor.

Pusti me, majko,
neće me umoriti hod.

Na pustom bregu tom je sam,
kao dete kad tuke skrsti nad
bolom nekim prvi put.
Pusti mi da tanki moji prsti
meta budu burama zlim.

Pusti me, majko,
neće me umoriti hod.

Ja osjećam da mi je rod
taj čovek ili Bog,
što svu večer blizu groma stoji
i gleda u naš dvor.

Pusti me, majko,
neće me umoriti hod.

(J. Stojaković – R. Rihtman – D. Maksimović) PGP RTB S 52721 1976.

- hvala Marko