187 - otela ga tama

Imao sam druga umro je od droge, heroin je koristio za razloge mnoge,
prvo smrt majke, oca i brata svoga, to ga je dotuklo,a posle toga droga,
za smrt roditelja mislio je da svi njega sude, prepustio se ulici a
tamo ti smrt nude, tako se i navukao uz'o jednu crtu, dve, nama je govorio
da je to za njega sve, sa jedne strane gledista on bio je u pravu, izgubio je porodicu,
izgubio je glavu, razumeo je on sta cini zuti prah i znao je da ce uskoro
da ispusti dah, i dalje i dalje isao je sve dalje sa drogom sto ga u smrt direktno salje,
shvatao je gledao da ide ka tami, njemu su se blizili poslednji dani,
nije mogao da trpi bol u svojoj dusi, nista nije jeo, poceo je da se susi,
za njega je to bilo uuu strava, jer njegovoj zavisnosti nije bilo kraja,
zamisljao je svoje, zamisljao je brata i zeleo je opet da uđu svi na vrata,
al zeleo je on da sve bude kao i pre, ali to se nece desiti ne.

NEMA GA, DRUGA NASEGA, NIJE ON SA NAMA,
NJEGA OTELA JE TAMA

Ziveo je on od danas pa do sutra, tada se ubadao u vene od noci do jutra,
u tome je stalno pronalazio spas i tripov'o je uvek da cuje ocu glas,
ludeo je jednostavno iz dana u dan, nigdje nije izlazio bio je sam, sasvim prica
to je zivot bio za njega, a u zivotu mu je bilo dosta svega, bol i tugu je morao da deli
nije mogao k'o i svaki covijek da se veseli, dosli smo kod njega posle nekoliko dana
tamo vidjeh drug mi mrtav otela ga tama, sa spricom u ruci nasli smo ga kuci,
kada video sam prizor mislio sam da cu puci, oci prepune suza gledaju
pravo na nas kao da je ocekivao od nekoga spas, klekoh pored njega
i zagrlih ga jako njegov se zivot bio ugasio polako, plakao sam ja i
smirivao sam sebe ali kako da se smirim kada znam da nema tebe,
od tada je proslo duge godine dve, morao sam ja vama da ispricam sve,
meni ce taj događaj uvek srce da slama alio sta da radim kada
druga otela mi tama.

- hvala somir