The President Nikola - Zivot ide dalje
Cemu bol cemu suze,
reci mi stari druze,
zar ti moje reci nisu dovoljne,
bice bolje niko nesme da poklekne,
rane su velike i teske,
cesto covek im podlegne,
cesto su uzrok svoje greske,
nekad covek nema gde pa pobegne,
gledam staro drustvo iz kraja,
u ocima vise nema decackog sjaja,
pola drugova bez ambicija,
vuku se nekim sporednim putevima,
a zavrse grob ili policija,
pa se prisecam starog kraja bulevara,
mi fudbal u vatrugasnom a vetar samara,
trznice i doma zdravlja,
rodjendana i porodicnih slavlja,
odbojke treninga i vozdove skole,
odelenje osmo tri puna hala svi za skolski tim se mole,
zlatna medalja i ceo tim prima pozdarave u hali,
lepa vremena odavno su prosla ajde batali,
bio sam i suvise mali,
secam se kada smo se tukli po ulici ili krali,
bezali sa casova u gem i em be,
pusili igrali kanter war i druge igrice,
te slike blede brate,
tesko je kad nesto gubis to svi moraju da shvate,
malo je pravih ljudi ostalo,
kako je jos uvek tu Djoks to mi se nije probolo,
u bloku je dugo a nikad nije puko,
kao da sada gledam kako se tukao,
sa ekipom se do zore po ulici vukao,
covek velikog srca za svakog od nas,
a danas trpi debile i ne pusta ni glas,
dobre duse odlaze i to ko zna gde,
Vita ortak iz kraja za vreme rata,
imao je siromasnu porodicu,
mucio mu se tata
ali on je bio jak svima iz inata,
uvek bio je uz drugove i mladjeg brata,
voleo je ljude pomagao je svima,
znao je da se snadje kad ulica pocne da cima,
kratak opis tvrdo socijalna klima,
mozda je bog hteo tako,
ziveo je kratko,
Ilija kao stariji brat,
cesto namrsten i spreman za sah mat,
otudjio se od starih drugovan otisao nekim novim,
gde ga nikad nece smatrati svojim,
i opet klanjam se delima tvojim,
Milica tada dobra ortakinja,dobra cura,
sada se sa svakim fura,
nova fensi frizura,
postala je kurva,
Dendza ortak jos iz skole,
tuzna realnost istine gole,
tesko kroz zivot gilja,
grabi do nekog cilja,
posten i temperamentan lik,
ponekad kad je sjeban baci po koji daobar stih,
Rango i dalje kroz zivot fura,
po koja nova cura,
cigara ili vutra,
zivi od danas do sutra,
*A ja u kurac svaka losa dina,
po koja Marina,Janja,Andrea,Nina,
a ulica cima,
stare slike blede,
gde smo igrali basket zmurke,
gde su matorci sto na betonski klupama bleje,
za stolom igraju sah,
samo secane na to grlo mi se steze i gubim dah,
gde su svi ti st likovi sto na stepenistu sede,
neke stare uspomene se lede,
nestaju svi srecni trenuci,
dok drzim fotografiju odelenja u ruci,
polaze mi suze jer nista nije kao pre,
i neikad nece biti vise,nikad ne,
I posle svog silnog cimanja,
i proteklog vremena,
sta je iza nas ostalo,
gomila zbunjenih ljudi,
gomila razlicitih cudi,
gomila nadrkanih i sjebanih,
e a svi su ludi,
neko drugi o nasim zivotima sudi,
pa se posle cudi,
kako to,
epa lako,cale i keva napustaju ortaka,
a zivot je sljaka,
pun sam losih ocena,
los djak u skoli a najbolji na ulici,
umesto knjige dosije u policiji,
budim se nocu svog me oblio znoj,
sutra neko dolazi po mene,
ja sam samo jos jedan jebeni broj,
puno ortaka je palo,
a sranje nije stalo,
cale od jutra do noci radi,
i opet samo kurac zaradi,
keva se umorno po poslu vuce,
ja nezelim da me tretiraju ko kuce,
necu da zivim kao stoka,
da me tretiraju kao idijota,
buni me ova golgota,
jer srbija nas ubija,
vecina na ulici pout zombija,mumija,
za ortakinje Irenu i Angelinu vise nemam ni vremena,
bile su mi kao rodjene sestre,
ali svega mi je preo temena,
i neznam da li je ovo igra ili boziji dar,
ali na ulici svako postaje nesto,
neko klosar a neko car,
svako ubija ili bude ubijen,
ja pisem pesme i volim koliko mogu,
koliko stignem,
volim osam osam generaciju i staro osmo tri,
svi ste mi u srcu bas svi,
volim ortake rodbinu i molim se bogu,
volim svoju cicu i ceo stari kraj bulevara,
ulilicu Vojvde Misica blokove sezdeset i sezdeset dva,
pozdrav za prave ljude nism vas zaboravio poljubac i voli vas Nikola.
Refren....
Life go on......
Semplovano
- hvala Maja
Cemu bol cemu suze,
reci mi stari druze,
zar ti moje reci nisu dovoljne,
bice bolje niko nesme da poklekne,
rane su velike i teske,
cesto covek im podlegne,
cesto su uzrok svoje greske,
nekad covek nema gde pa pobegne,
gledam staro drustvo iz kraja,
u ocima vise nema decackog sjaja,
pola drugova bez ambicija,
vuku se nekim sporednim putevima,
a zavrse grob ili policija,
pa se prisecam starog kraja bulevara,
mi fudbal u vatrugasnom a vetar samara,
trznice i doma zdravlja,
rodjendana i porodicnih slavlja,
odbojke treninga i vozdove skole,
odelenje osmo tri puna hala svi za skolski tim se mole,
zlatna medalja i ceo tim prima pozdarave u hali,
lepa vremena odavno su prosla ajde batali,
bio sam i suvise mali,
secam se kada smo se tukli po ulici ili krali,
bezali sa casova u gem i em be,
pusili igrali kanter war i druge igrice,
te slike blede brate,
tesko je kad nesto gubis to svi moraju da shvate,
malo je pravih ljudi ostalo,
kako je jos uvek tu Djoks to mi se nije probolo,
u bloku je dugo a nikad nije puko,
kao da sada gledam kako se tukao,
sa ekipom se do zore po ulici vukao,
covek velikog srca za svakog od nas,
a danas trpi debile i ne pusta ni glas,
dobre duse odlaze i to ko zna gde,
Vita ortak iz kraja za vreme rata,
imao je siromasnu porodicu,
mucio mu se tata
ali on je bio jak svima iz inata,
uvek bio je uz drugove i mladjeg brata,
voleo je ljude pomagao je svima,
znao je da se snadje kad ulica pocne da cima,
kratak opis tvrdo socijalna klima,
mozda je bog hteo tako,
ziveo je kratko,
Ilija kao stariji brat,
cesto namrsten i spreman za sah mat,
otudjio se od starih drugovan otisao nekim novim,
gde ga nikad nece smatrati svojim,
i opet klanjam se delima tvojim,
Milica tada dobra ortakinja,dobra cura,
sada se sa svakim fura,
nova fensi frizura,
postala je kurva,
Dendza ortak jos iz skole,
tuzna realnost istine gole,
tesko kroz zivot gilja,
grabi do nekog cilja,
posten i temperamentan lik,
ponekad kad je sjeban baci po koji daobar stih,
Rango i dalje kroz zivot fura,
po koja nova cura,
cigara ili vutra,
zivi od danas do sutra,
*A ja u kurac svaka losa dina,
po koja Marina,Janja,Andrea,Nina,
a ulica cima,
stare slike blede,
gde smo igrali basket zmurke,
gde su matorci sto na betonski klupama bleje,
za stolom igraju sah,
samo secane na to grlo mi se steze i gubim dah,
gde su svi ti st likovi sto na stepenistu sede,
neke stare uspomene se lede,
nestaju svi srecni trenuci,
dok drzim fotografiju odelenja u ruci,
polaze mi suze jer nista nije kao pre,
i neikad nece biti vise,nikad ne,
I posle svog silnog cimanja,
i proteklog vremena,
sta je iza nas ostalo,
gomila zbunjenih ljudi,
gomila razlicitih cudi,
gomila nadrkanih i sjebanih,
e a svi su ludi,
neko drugi o nasim zivotima sudi,
pa se posle cudi,
kako to,
epa lako,cale i keva napustaju ortaka,
a zivot je sljaka,
pun sam losih ocena,
los djak u skoli a najbolji na ulici,
umesto knjige dosije u policiji,
budim se nocu svog me oblio znoj,
sutra neko dolazi po mene,
ja sam samo jos jedan jebeni broj,
puno ortaka je palo,
a sranje nije stalo,
cale od jutra do noci radi,
i opet samo kurac zaradi,
keva se umorno po poslu vuce,
ja nezelim da me tretiraju ko kuce,
necu da zivim kao stoka,
da me tretiraju kao idijota,
buni me ova golgota,
jer srbija nas ubija,
vecina na ulici pout zombija,mumija,
za ortakinje Irenu i Angelinu vise nemam ni vremena,
bile su mi kao rodjene sestre,
ali svega mi je preo temena,
i neznam da li je ovo igra ili boziji dar,
ali na ulici svako postaje nesto,
neko klosar a neko car,
svako ubija ili bude ubijen,
ja pisem pesme i volim koliko mogu,
koliko stignem,
volim osam osam generaciju i staro osmo tri,
svi ste mi u srcu bas svi,
volim ortake rodbinu i molim se bogu,
volim svoju cicu i ceo stari kraj bulevara,
ulilicu Vojvde Misica blokove sezdeset i sezdeset dva,
pozdrav za prave ljude nism vas zaboravio poljubac i voli vas Nikola.
Refren....
Life go on......
Semplovano
- hvala Maja
