Bolero - Koščate ruke

Mrsile su se tvoje crne kose
lelujala se naša nada
igrale su naše noge bose
u ritmu kiše što nad gradom pada.

Magle sive tjerali smo skupa
i zalili krošnje pokislih breza
samo noge bez glave i trupa
gazile su blato vladala je jeza.


Koščate ruke grle se još jače
i oči spavaju na samom dnu suza
a ovo nebo ne prestaje da plače
nad živim stvorom što ulicom puza.


Još samo žive ovi sivi dani
i naša ljubav vrti se i pati
ka obali nekoj mi plovimo sami
da nam ona izgubljeno vrati.

- hvala super_ovca